Насеље Багремар где су биле топовске шупе ВТЗ 20. oктобра 1941. године, постало је стратиште. У вечерњим сатима пред цеви немачких митраљеза изведена је група талаца у којој су се налазили Срби, Јевреји, Роми. Осведочени родољуби, СКОЈ-евци, комунисти, познати адвокати, професори, официри, доктори. Међу њима прослављени стрелац, солунац и ратник Мата Марковић са два сина, комунисти и СКОЈ-евци Војислав и Србислав, учесник Октобарске револуције Јован Лебарић, једина жена Милица Вељковић. Њих 122. у животу заједно.

У смрти загрљени и опет заједно. Љотићевци Марисава Петровића растрзали су се по Палилулским улицама и ромским уџерицама да би надоместили број за стрељање. На хумци стрељаних где је спомен плочу са именима свих погинулих после вишедеценијског истраживања подигао ГО СУБНОР својим личним средствима, пред мноштвом грађана, ограниченим бројем деце школског и предшколског узраста. Венце су положиле делегације града Крагујевца, СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца, МЗ „Багремар”, спомен-парка „21. октобар”, омладина СПС, као друштво српско-израелског пријатељства „Ахава”, и чланови породица стрељаних.

Обраћајући се присутнима којих је било преко 300 академик пук. Жељко В. Зиројевић, који је поздрављен аплаузом, рекао је: „Данас се клањамо сенима Срба, Јевреја, Рома, антифашиста, родољуба, патриота који су у смрт кренули заједно да би ми живели у слободи. Њихове жртве залог су нашег трајања и љубави према Отаџбини. Ми резервну земљу немамо, имамо ову једну и једину Србију којој морамо да служимо до последњег даха. То је наш дуг према стрељањима 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу али и према свима онима који су животе дали Отаџбини у свим ослободилачким ратовима. Зато ће Србија увек бити брањена и одбрањена јер је у нама крв свих Српских витезова од Косова преко Цера, Колубаре, Мојковца, Кадињаче, Сутјеске, Јуначких планина, Паштрика и Кошара – српских Термопила.”

Културно уметнички програм извели су ученици ОШ „Трећи Крагујевачки батаљон” између осталог читајући имена свих стрељаних.