Крагујевац, негдашња престоница Србије, град слободара, устаника, страдалник, симбол непокора, тих јулских дана 1941-е године био је раскршће и стециште чланова ЦК КПЈ, скојеваца, курира.
Тихо се кроз народ, прво шапатом а онда све јаче говорила реч „Устанак“. Знали су немачки фашисти и њихове слуге да је српски народ бунтован, неуништив и несаломљив.
Поводом 7. jула – годишњице народног устанка и почетка борбе против фашистичких завојевача у Великом парку у Крагујевцу на споменик „Рањеник“, венце су положиле делегације Скупштине града, Војске Србије, СУБНОР-а Крагујевца и Кнића и одали пошту палима за слободу. У свом обраћању помоћница градоначелника др Гордана Дамњановић истакла је да град Крагујевац негује и баштини културу сећања на све борце за слободу и дубоко се клања њиховим сенима, сећа их се и не дозвољава заборав. Обраћајући се испред СУБНОР-а Крагујевца председник, академик, пук Жељко В. Зиројевић истакао је да данас када многи покушавају да умање значај антифашистичке борбе против фашистичких злочинаца, да нам разним резолуцијама дају епитете који нам не припадају, да нам отму Косово и Метохију, укину Републику Српску, настоје да омаловаже нашу Отаџбину Србију, једна и јединствена порука са овог места, из Крагујевца и Шумарица, за њих је „Неће проћи!“ Поносни на своје претке, њихова дела и слободарсство, увек ћемо бити на бранику Србије. То је порука и за оне споља али и њихове слуге изнутра.
У својој поеми о јулским данима 1941-е, књижевница Јасмина Ан Јовановић надахнуто је казивала стихове о слободи и слободарима и спречавању заборава.
