Метино Брдо изнад Крагујевца. Место одакле је легендарни артиљерац српске војске Рака Љутовац оборио у Првом светском рату немачки авион.
Немачки фашисти 1941. године (новембра месеца) потпомогнути љотићевцима формирају логор на овом месту. Једини на територији Шумадије и Поморавља. У њега доводе родољубе, антифашисте, скојевце, комунисте заправо све оне који су против фашизма и борци за слободу. Одређују их у три категорије: 1. Најопаснији за стрељање; 2. За спровођење у Немачку, Бањицу, Старо сајмиште и 3. Блаже кажњена лица.
Прва стрељања отпочињу 22. фебруара 1942. године којом приликом је стрељано 16 лица. Први стрељани Богољуб Крговић члан КПЈ од 1940. године родом из села Радмиловића, Данило Ристић, Живко Лазаревић и други.
Другог марта 1942. године групу од 74 родољуба џелати су довели у већ припремљену раку, у којој су били припадници НОП-а из Тополе, Раче, Аранђеловца и Крагујевца. Непосредно пред стрељање на немачки митраљез скочио је Драгослав Банић-Виртус студент Шумарског факултета у Београду и руководилац СКОЈ-а у Крагујевцу. Спасао је неколико другова (њих 5) и херојски погинуо.
Поводом 83-годишњице од стрељања родољуба ГО СУБНОР Крагујевца и Шумадије организовао је комеморативни скуп крај споменика „Талац“ који су претходно пошто су га вандали оскрнавили припадници СУБНОР-а обновили. Венце су положиле делегације Скупштине града Крагујевца на челу са помоћницом градоначелника др Горданом Дамњановић, Војске Србије, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије и Удружења Ветерана Војне полиције, Удружење потомака старих ратника „Војвода Радомир Путник“ и чланови породица стрељаних родољуба из Тополе, Крагујевца и Лапова.
Предходно се присутнима обратио потпредседник ГО СУБНОР-а дипл. хем. Велибор Стевановић осврнувши се на поменути догађај, док је у обраћању присутнима академик Жељко В. Зиројевић истакао: „Да се данас клањамо сенима славних предака којима је слобода и Отаџбина биле важније од живота и нису се плашили смрти, већ су јој пркосно гледали у очи. Дати живот за Отаџбину за мајку Србију је нешто највеће и најчасније“…
У културно-уметничком делу књижевница Јасмина Ан Јовановић је казивала своје поеме из књиге „Одстрел анђела“ чији је издавач био ГО СУБНОР Крагујевца. Значајно је напоменути да је у односу на протекле године било бројније присуство чланова породица стрељаних. Медији су значајну пажњу посветили овом догађају.
