Крагујевац, као познат град слободар, бунтовник, „црвени“, није прихватио капитулацију Југославије, већ се од априлских дана 1941. године припремио за борбу против фашистичких завојевача. У Петровој воденици у Грошници, 12. јула 1941. године, одржан је састанак Окружног комитета КПЈ, коме су присуствовали члан Главног штаба за Србију Бранко Крсмановић Шпанац, инструктор Покрајинског комитета Ћећа Стефановић, Мијалко Тодоровић – Плави, Раја Недељковић, Тоза Драговић, Милоје Симовић, Живадин Несторовић из Кнића, Миодраг Влајић – Шука, Сава Радојичић – Срећа и други. На састанку је донета одлука о дизању свенародног устанка, а у духу одлуке ЦК КПЈ од 4. јула и формирању Крагујевачког народноослободилачког партизанског одреда, за чијег команданта је постављен Раја Недељковић (проглашен за народног хероја), а за заменика команданта Милоје Симовић, један од најугледнијих сељака из Гружанског среза. За политичког комесара постављен је Тoза Драговић (проглашен за народног хероја). Већ сутрадан, 13. jула одред са три чете изашао је из Крагујевца.
Поводом овог историјски важног догађаја, у легендарној Петровој воденици, која је захваљујући СУБНОР-у, Народном музеју Крагујевца и локалној самоуправи обновљена и има изглед као у време 1941. године, ГО СУБНОР Крагујевац је одржао свачаност и евоцирао успомену на те дане. Скупу су поред припадника СУБНОР-а, Ветерана Војне полиције, припадника политичких странака, грађана из Грошнице, Ердеча и Груже, присуствовали и потомци учесника саветовања.
Обраћајући се присутнима председник СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије академик проф. Жељко В. Зиројевић између осталог је истакао: „Одавде из ове Петрове воденице, јулских дана 1941. године кренули су најбољи синови Крагујевца и Шумадије под црвеним барјаком слободе у борбени строј Крагујевачког партизанског одреда широм наше земље у борбу против фашизма – највећег зла човечанства. Радници, ђаци, интелектуалци, сељаци, сви као један винули су се у легенде, у наше памћење и сећање. Хероји попут Тозе Драговића, Моме Станојловића, Ђуре Димитријевића, Наде Наумовић, Мирка Јовановића, Воје Радића, живе и живеће вечно јер слобода никада није имала нити ће имати цену, а свако онај ко је живот дао Отаџбини живеће вечно….“.
Сви присутни су обишли простор воденице и спомен собу у којој се чува ратна застава 3. Крагујевачког батаљона Прве пролетерске и експонати из тог времена које су заједнички сачували ГО СУБНОР Крагујевац и Народни музеј Крагујевца. Ово је била уједно и јединствена прилика да се потомци подсете на своје славне претке слободаре.
