У Бујановачком селу Биљача. 7. фебруара 1944. године погинуо је Христијан Тодоровски – Карпош, народни херој.
На 77. годишњицу његове погибије, отворена је музеј кућа, у његовој родној кући у Куманову, коју је породица Х.Т. Карпоша трајно уступила граду Куманову, а борачка организација и музеј Куманова, уз помоћ министарства културе Р. Македоније, преуредили у праву спомен кућу народном хероју.
Крај спомен-бисте хероју, испред родне куће, бројне су делегације одале почаст полагањем цвећа. Испред Владе Републике Македоније то је учинио Министар унутрашњих послова Оливер Спасовски, испред СУБНОР-а Србије, председник Скупштине Мирољуб Стојчић, испред СУБНОР-а Врања секретар Миодраг Велиновић, а испред СУБНОР-а Бујановца председник Божидар Недељковић.
Испред СУБНОР-а Србије и у име председника генерала Видосава Ковачевића, све присутне поздравио је Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије, поменувши веома добру сарадњу са Савезом бораца НОР-а Македоније и истакавши задовољство што се народном хероју Другог светског рата Х.Т. Карпошу отвара, као трајно спомен-обележје, музеј кућа јер је он то и заслужио, а породица, град Куманово и Република Македонија то разумели и сложно реализовали. Карпош се против окупатора, Бугарских фашиста, борио не само на територији данашње Северне Македоније, већ и јужне Србије, где је и погинуо на данашњи дан пре 77 година у Бујановачком селу Биљачи у борби са Бугарским окупатором. Због тога је Карпош и ваш и наш заједнички херој и сваког 7. фебруара делегације СУБНОР-а Бујановца и Врања одају му почаст на спомен бисти испред Основне школе у Биљачи, што су и данас делегације то учиниле.
О поставци музеја, говорила је аутор, историчарка Марија Живачки, а музеј кућу је отворио Александар Геневски, секретар Општине Куманова, који је веома кратко и конкретно говорио о лику и делу Х.Т. Карпоша.
Посебну пажњу изазвало је присуство и учешће у одавању почасти члана породице народног хероја, Карпошевог братанца Владимира Тодоровског из Куманова, који такође носи надимак Карпош.
Велики допринос у рализацији овог значајног пројекта дао је Цоки Ристовски, потпреседник Савеза бораца НОР-а Куманова и руководилац одељења културе у Општини Куманово, дугогодишњи сарадник СУБНОР-а Врања и Бујановца.
Са почетком Другог светског рата Карпош је заузео борбени став, па пошто је језгро кумановске групе на самом почетку било разбијено, Карпош се прикључио српским партизанима из Кукавичког одреда, да би, кроз борбене активности, стицао искуства. После Кукавичког прелази у Други јужноморавски одред код славног команданта Живојина Николића – Брке.
У току 1943. године на територији Врања, у селу Коћури, формира Кумановску чету која касније прераста у Куманоски батаљон, који је изводио борбена дејства у Кумановском крају, планини Козјак и на обронцима Скопске Црне Горе.
У моменту погибије био је командант Кумановског партизанског батаљона, погинувши је од стране бугарског окупатора. Карпошева погибија болно је одјекнула у кумановском и врањском крају. У знак сећања на храброг команданта, већ 20. фебруара 1944, приликом формирања Другог кумановског батаљона, у знак признања и сећања на Карпоша, овај батаљон понео је његово име.