Изнад града Крагујевца, уздиже се једно брдашце. Зову га од вајкада Метино брдо. Место са кога је легендарни артиљерац Рака Љутовац оборио у Првом светском рату први немачки авион. Нажалост, у Другом светском рату од новембра 1941. године логор који су немачки фашисти и њихове слуге Љотићевци и четници из одреда Тозе Муштиклара формирали како би зауставили вал народног устанка и борбе против фашистичког окупатора. Први доведени у овај једини логор за подручје Шумадије и Поморавља о коме је у историјским читанкама врло, односно негде чак ни мало ништа записано били су таоци из Крагујевца политички радници НОП-а, студенти, ученици, заправо сви они који су за окупатора били сумњиви. Велики број њих који ће проћи кроз логор, бити одведени на губилиште, послати у логор на Бањицу, Норвешку или Немачку били су криви јер су били Срби, Јевреји, Роми. Прва стрељања отпочела су 22. фебруара 1942. године када су стрељани Богољуб Крговић члан КПЈ из села Радмиловића (Кнић), Душан Луковић, Данило Ристић из Лапова машиновођа, Живко Лазаревић из Брзана члан КПЈ и други.
Највеће стрељање извршено је 2. марта 1942. године којом приликом је на губилиште изведено 80 родољуба. Захваљујући јунаштву и поступку Драгослава Банића студента шумарског факултета у Београду, руководиоца СКОЈ-а у мушкој гимназији у Крагујевцу који је себе жртвовао скочивши на немачки митраљез петорица из групе су успела да побегну. Тога дана стрељано је 75 људи најмлађи 17 година, најстарији 43. Тога дана стрељан је и Милоје Симовић земљорадник из Дреновца, заменик команданта Крагујевачког НОП одреда који је пред стрељање написао писмо са само једном поруком „Да живи армија рада, села и града“ које се и данас чува.
У организацији ГО СУБНОР-а Крагујевца и Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије 2. марта одржан је комеморативни скуп, положени венци на споменик Талац и одата пошта стрељанима. Претходно, пре одржавања манифестације челни људи ГО СУБНОР-а Крагујевца су самоиницијативно очистили комплетан простор око споменика. Венце су положиле делегације Скупштине града, Војске Србије, СУБНОР-а Крагујевца, Тополе, Аранђеловца, Раче и Кнића, Удружење ветерана војне полиције, представници ОШ „Вук Стефановић Караџић“, као и чланови породица стрељаних. Програма посвећен овом догађају извели су ученици ОШ „Вук Караџић“, као и представници књижевног „др Саша Божовић“ на челу са председницом књижевницом Јасмином Ан Јовановић која је казивала своју поему.
Обраћајући се свим присутнима, а посебно ученицима председник СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије академик проф. Жељко В. Зиројевић је између осталог истакао „Данас се овде, на легендарном Метином брду клањамо сенима најбољих синова пркосне Шумадије и наше Србије, заправо свима онима који су живот дали у борби против фашиста и њихових слугу који су тог 2. марта 1942. године положили живот за слободу и на тај начин нам трасирали пут и оставили аманет да чувамо и бранимо нашу Отаџбину Србију, Републику Српску и посебно Косово и Метохију, наше срце и душу“. Том приликом уручене су захвалнице СУБНОР-а ОШ „Вук Караџић“ која деценијама обележава овај дан и Саши Алемпијевићу из удружења „Зелени Мир“ колективном члану СУБНОР-а. Свештеници епархије шумадијске извршили су опело и помен стрељанима и по први пут су прочитана имена свих стрељаних на Метином брду. Медији су пропратили комплетну манифестацију.
