Михаљ Серво

Рођен је 6. децембра 1900. године у Зрењанину, Војводина. Потиче из сиромашне занатлијске породице. Припада реду оних комуниста и радничких бораца који су цео свој живот посветили револуционарној борби. Пролетерске револуције у Русији и Мађарској привукле су определиле његов политички став. Већ 1920. године приступа синдикалном покрету, и као радник у кројачкој задрузи у Петровграду (Зрењанину) организује другове, а ускоро постаје и синдикални функционер у граду. Исте године је примљен и у Комунистичку партију. Михаил Серво је био скроман и тих човек, као комунист упоран и доследан, добар организатор и пропагатор. Године 1924. био је изабран за члана Месног комитета партије у Петровграду. То је било време када су подружнице реформистичког Главног радничког савеза устале против свога руководства и прикључиле се Независним синдикатима, чиме је знатно ојачао револуционарни покрет у овом крају.

У тим акцијама значајне су заслуге Михаилове. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове јаке организације спроводио партијску линију. Године 1928. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме проширује своју активност и у друге крајеве Баната. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у Москви. То је за скромног Михаила била велика почаст и признање.

Упорно се борио против фракционаштва у партијским редовима. Он је правилно схватао да Партија и комунисти морају бити стално и најуже повезани с масама, пре свега с радницима. Као партијско-синдикални руководилац, он је то и у пракси спроводио.

Средином 1929. године дошло је до хапшења комуниста у Банату. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво. То је било време диктатуре која се на најбруталнији начин обрачунавала с комунистима. Тешке муке је претрпио и Михаил Серво. Али, поносити радник није се покорио непријатељу. Држао се стоички и штитило своје другове и организације од даље провале. Тиме је стекао углед у граду, нарочито међу радницима. Државни Суд за заштиту државе донео је пресуду: Михаил се осуђује на десет година робије.

Провео је десет година у казниони Сремске Митровице. Као и низ других водећих југословенских комуниста, и Михаил је претворио ове године у године учења, борећи се за чистоту редова Партије, против свих оних који су својим фракционашким ставовима постајали кочница и сметња у револуционарној борби, и његова је заслуга што је онемогућена фракционашка делатност Петра Милетића. Серво је у казниони био у првим редовима бораца против нечовечног поступка с политичким затвореницима.

У свој град се вратио 1939. године. Било је то време када су војвођански комунисти били у залету, обнављајући своје организације и комитете. Под руководством Жарка Зрењанина, био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на Петој земаљској конференцији, на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао.

У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима, а он је имао довољно снаге, револуционарне спремности и неопходне храбрости да одговори задатку.

Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и Светозаром Марковићем који су, у априлским данима 1941, преместили седиште ПК КПЈ из Новог Сада у Петровград. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и Штаба Партизанских одреда Војводине, организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе, борио се против опортунизма и оклевања. Сама појава Михаила Серва на терену уливала је поврење.

За кратко време, већ у јулу 1941, у северном Банату били су формирани Петровградски, Меленачки, Куманачки, Мокрински, Драгутиновачки, Кикиндски и Александровачко-карађорђевачки партизански одред који су ступили у акцију и извели већи број диверзија и напада на непријатељске објекте.

Изванредно плодан рад Серва прекинула је издаја. Откривен је у једној од својих база у Петровграду, августа 1941. године. Још у граду је мучен, али стари револуционар је још једном показао своју чврстину. Полицији није рекао ништа. Саслушавање је настављено у Београду, да би га извели на бањичко стрелиште среднином септрембра 1941. године.

Народним херојем проглашен је 5. јула 1951. године.

(Ђ. Мо.)