Бојани Пантовић из Крагујевца чији је син Радоје погинуо као војник 549. Мтбр Призрен из славног приштинског корпуса 3. Армије у борби са шиптарским терористичким бандама 10.02.1999. године у знак пијетета и поштовања на Скупштини ГО СУБНОР-а Крагујевац уручена је Медаља борца, у знак пажње, поштовања, љубави према Отаџбини као и безрезервне подршке коју ова породица гаји према СУБНОР-у чија су врата отворена за све људе добре воље.
Обраћајући се породици Пантовић на величанственом скупу и уручујући јој признање СУБНОР-а Србије, академик пук. Жељко В. Зиројевић је истакао: „Драга Бојана, цењена породице Пантовић, ја као официр из Приштинског корпуса никада нећу заборавити долазак вас мајки из Крагујевца, Смедерева и Београда 1998. године да бисте се информисале о вашој деци, нашим војницима. Ви сте се тада обратили мени следећим речима: Мој син Радоје је дошао да брани своју земљу и ја се тиме поносим. Њему је место у строју наше Војске.“
Бојана је примајући признање са сузама у очима и изузетно емотивно, обраћајући се свим присутнима рекла:“Ја никада нећу заборавити мој први сусрет са Вама и Вашим колегама у К. Митровици, где сте показали да Вам је брига о сваком војнику на првом месту и Ви сте реч официра часно испунили. И онда када је мој син Радоје погинуо, Ви сте увек били уз нас, а нико не зна шта смо преживљавали тада. Хвала СУБНОР-у за све што је чинио и чини за нас. Још да дочекам да се исправи грешка на спомен плочи у храму у Нишу где су имена свих погинулих, јер на истој за мог Радоја пише да је из Приштине, а он је заправо рођен у Крагујевцу. И да знате да је моја кућа Пантовића и ваша друга кућа. А ми, мајке, знамо и осетили смо у души како сте се борили за своје људе и војнике.“
