Дана 24. марта 1999. године, започео је злочиначки напад НАТО алијансе на независну и суверену државу СР Југославију, оснивача Уједињених нација. Тог дана згажено је међународно право, од чега се, након 22. године, још увек није опоравило. Чак шта више, метод примене силе и безакоња, окупирања и отимања територије, убијања и свеопште пљачке, под окриљем некажњеног злочина извршеног над СР Југославијом, НАТО насилници применили су у Ираку, Либији, Сирији…
Први пут после Другог светског рата, нападу на СР Југославију, кршећи сопствени устав, учешће је узела и СР Немачка, колевка нацизма.
Бомбардовање је трајало 78 дана. Разарања су била страховита, као и последице…Број погинулих цивила ни данас се тачно незна. У одбрани суверенитета погинуло је преко хиљаду војника и полицајаца. Штета непроцењива и ненадокнадива. Злочин огроман и још увек некажњен….
Са небеских даљина,ракетирања, штете и трауме нису били поштеђени ни вршчани. Бомбардовани су касарна и барутана, ТВ торањ. Срушен је железнички мост на реци Моравица, код пограничног места Ватин, на граници са Румунијом.
Овај датум је био и повод да се, чувајући успомену на све жртве, поклонимо сенима младих суграђана, погинулих у одбрани Уставног поретка СФРЈ 90. и одбрани СРЈ од НАТО АГРЕСИЈЕ 1999.године.
На споменику ЛАЛА уклесана су навек, на тугу и понос, имена младића, који су часно бранили своју родну груду, своје породице, своју Србију.
Сећање на: Балан Савицу, Балог Атилу, Васиљевић Србослава Гадафија, Ердеи Петра, Кирхнер Жељка Кикија, Матић Предрага Пецу, Милосављевић Милана Црног, Попов Славомира, Станковић Новице Нолета, Хелберг Бобана је неугасиво.
„Великом сузом“ СУБНОР Вршца и венцем Удружења војних пензионера и војних инвалида, Град Вршац се дубоким пијететом одао је почаст заустављеној младости.
СУБНОР ГРАДА ВРШЦА
приредио Драгољуб Ђорђевић