НЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА ПАДНЕМО ЖИВИ У РУКЕ НЕПРИЈАТЕЉА

„И ОНДА, КАДА ВАМ ЈЕ НАЈТЕЖЕ, НЕМОЈТЕ КЛОНУТИ И НЕ ИЗБЕГАВАЈТЕ БОРБУ, ЈЕР ОНА ЧЕЛИЧИ ЧОВЕКА (Жако Зрењанин 1923.)

„НЕ УЛЕПШАВАТИ СТВАРНОСТ, ВЕЋ ЈЕ РЕАЛНО САГЛЕДАВАТИ, УПОЗНАТИ КРОЗ ПРАКТИЧНЕ ЗАДАТКЕ УЧЕНИКЕ СА ЊОМ“ (Жарко Зрењанин 1927.)

„КРИВИ СУ КАПИТАЛИСТИ, МИЛИОНЕРИ, КОЈИ НЕ ГЛЕДАЈУ ИНТЕРЕСЕ ДРУШТВА, ЦЕЛОГ НАРОДА, ВЕЋ САМО СВОЈЕ ИНТЕРЕСЕ“ (Жарко Зрењанин 1938.)

„ФАШИЗАМ ЧИНИ ВЛАДАВИНА НАЈСУРОВИЈЕГ ТЛАЧЕЊА И ИЗРАБЉИВАЊА, КРВАВОГ ТЕРОРА И РОПСТВА И РАТНОГ ХУШКАЊА“ (Жарко Зрењанин 1938.)

„НАШИ ДОСАДАШЊИ ПОРАЗИ НИСУ ЊИХОВЕ ПОБЕДЕ. ЗНАЋЕМО ДА ТЕ НАШЕ ПОРАЗЕ ПРЕТВОРИМО У НАШЕ ПОБЕДЕ. ОСНОВНО ЈЕ НЕ КЛОНУТИ ДУХОМ И НЕ СМАЊИВАТИ АКТИВНОСТИ“

„ИЗ НАШИХ ЖРТАВА ИЗНИКНУЋЕ ОГРОМНА СНАГА, КОЈА ЋЕ БИТИ У СТАЊУ ДА УНИШТИ НЕПРИЈАТЕЉА“ (Жарко Зрењанин 1941.)

Изреке су део интелектуалног и слободаског наслеђа иза Народног хероја Жарка Зрењанина Уче.

У ноћи, 4. новембра 1942. године у селу Павлиш, опкољеном троструким обручом сачињеним од седам стотина припадника злогласне нацистичке дивизије Принц Еуген и стотинак припадника специјалне полиције за борбу против комуниста, Јураја Шпилера, у неравноправном оружаном окршају погинули су Жарко Зрењанин Уча, секретар КПЈ за Војводину и студент Страхиња Стефановић, организациони секретар Окружног Комитета КПЈ за Јужни Банат. непосредно пред одлазак на Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћ…

Издаја!

Предратна сарадница, у коју је имао пуно поверење, пријавила је Учино место боравка капетану Оскару Лангеру, командујућем официру Вермахта у Вршцу…

Јурај Шпилер ју је описао као осветољубиву жену, излечену од комунизма и спремну на сарадњу…

Командант окупационих снага за Банат, Генерал Франц Рајт, стално стациониран У Петровграду, лично је командовао те ноћи, операцијом лова на „Црвеног генерала“ Жарка Зрењанина.

Наредба: Ухватити га живог!

„НЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА ПАДНЕМО ЖИВИ У РУКЕ НЕПРИЈАТЕЉА“ (Жарко Зрењанин 1941.)

Пресечен рафалом агента Петера Луца, тешко рањен, пресудио је себи хицем из пиштоља. Страхиња је легао на ручну бомбу…

Тако су скончали хероји, четрдесетогоишњи Уча и Страхиња у 28. години живота.

Чувајући успомену на хероје антифашизма из Другог светског рата, са посебним пијететом СУБНОР града Вршца, ђаци и професори основне школе из Павлиша, уз учешће Месне заједнице и подршку Града Вршца, сада већ традиционално, приредилии су Час из историје поводом 81. годишњице епске погибије Жарка Зрењанина и Страхиње Стефановића.

Увод у сећање на трагичну ноћ у селу Павлиш 1942. године приредио је Драгољуб Ђорђевић, председник вршачког СУБНОР-а.

Јелена Николајевић, Јелена Толанов и Владимир Чејић импресивно су одржали прави Час из историјe, пред својим школским другарима, професорима, члановима Градског већа Вршца, мештанима и члановима СУБНОР. У осврту на животно дело учитеља Жарка Зрењанина и његоог младог саборца Страхиње Стефановића.

Након бурног аплауза одобравања за труд својих вршњака, обратила се Маја Ристић Лажетић, члан Градског већа, задужена за борачка и социјална питања.

Речима, „поштована децо“, поздравила је ђаке, а потом и професоре, мештане, и чланове СУБНОР, истакавши да је ово права мисија чувања успомене на хероје слободе и антифашизма, да су стварни хероји прави узори младим генерацијама који нас све уче како се воли, гради, чува и брани домовина.

Свечаном церемонијом полагања венаца свечаност је приведена крају.

Венце су положили Маја Ристић Лажетић и Мирослав Лепир, чланови Градског већа, ђаци и професорка Нада Тодоровић и представници СУБНОР Града Вршца.

Јелена Толанов ученица седмог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“, представила се својом награђеном песмом:

Последња Учина Станица

У нашем Павлишу

Крви се много лило,

али поносно оне –

издајничке није било

Није ни слутио

шта га у кући чека

Да је само побегао

Можда би смрт била мека