ВРЕМЕ ДОСТОЈНО ДИВЉЕЊА
У организацији СУБНОР-а Неготина и Музеја Крајине у централном градском парку, пред спомеником ратницима 1912.-1918. године, обележен је Дан ослобођења у Првом светском рату.
После интонирања химне „Боже правде“ на спомен обележје посвећено ослободиоцима, француском генералу Жуињи Гамбети и мароканским коњаницима, венац Општине Неготин положио је председник Јован Миловановић, а делегацију СУБНОР-а предводио је борац од 1991. Слободан Брзуловић..
„Жртве пале за слободу немају цену – истакао је Драгољуб Филиповић, председник СУБНОР-а После пробоја Солунког фронта 1918. године XIII пешадијски пук „Хајдук Вељко“, у саставу Друге армије, није могао да учествује у ослобађању источне Србије. Тај задатак су добиле савезничке јединице под командом француског генерала Гамбете са коњичком дивизијом и мароканским пуком. Савезници су прихватили захтев Бугарске, приликом потписивања капитулације, да српске јединице не пређу на њихову теритотију. Тако је Неготин пре 97 година ослобођен од бугарско-немачке и аустроугарске окупације.
У ратовима од 1914. до 1918. свако од 31 насеља изгубило је 12,52 процента мушког становништва или 3.698 војника, а то је у односу на укупан број становника 6,53 процената. Наиме, од укупно 39 насеља на територији општине, за које постоје подаци о погинулима, према попису становништва из 1910. године, када је пописано 61.212 становника, од чега жена 31.181, а мушких 30.031, у осам насеља нису пописане жртве.
Број становника по попису из 1921. године смањен за 15,18 одсто. У том рату град Неготин је изгубио 54 официра, а остала насеља 32. Званично је евидентиран и 161 погинули подофицир, док је реално погинуло 320 официра и подофицира и 3.698 војника На сваког 14-тог погинулог војника страдали су по један официр и подофицир”.
Пригодан уметнички програма извели су ученици Неготинске гимназије и Основне школе „Вера Радосављевић“.
Програм обележавања Дана победе и Стоте годишњице почетка рата са Бугарском настављен је на легендарној Алији где су се против окупатора борили припадници 8.пука Дунавске дивизије Првог позива и 13.пука „Хајдук Вељко“ Тимочке дивизије Трећег позива. Више од десетак дана јуначки су се војници борили против надмоћнијег нерпријатеља коме је садејствовала и немачка авијација. Тачан број погинулих се не зна, али постоји легитиман податак да је у порти цркве у Рајцу сахрањено 50 бораца 8.пука. Дунавске дивизије.
На месту за које се мислило да је била осматрачко место, мештани Мокрања су подигли споменик још 1920. Остављен је на милост зубу времена, мислило се да је у питању крајпуташ.
СУБНОР Неготина и Месна заједница Мокрање адаптирале су споменик. Поводом јубилеја н у Мокрању и на гробницу у Рајцу положени су венци. Пригодни програм извели су ђаци Основне школе „Вера Радосављевић“ из Мокрања, места одакле води порекло и родоначелник српске дуиховне и световне хорске музике Стеван Стојановић Мокрањац.
У сарадњи са музејем из Сремске Митровице отворена је изложба докумената и фортографија под називом „Битка на Легету“. За Крајинце су изложена документа значајна што прате битку на Легету у којој су војници Тимочке дивизије извршили задатак иако су доживели пораз. Страдали су скоро цео 13.пук „Хајдук Вељко“ Првог позива и 15.пук. Први је био попуњен Крајинцима, а други се људством попуњавао у Параћину и околним местима. У овој легендарној борби је (према подацима историчара др Петра Опачића и др Саве Скока) погинуло од метка или се утопило у Саву 86 официра и 6.282 подофицира и војника. Аустроугарски подаци говоре да је заробљено 5.000 а погинуло и рањено 4.000 српских војника.
У оквиру обележавања јубилеја одржана је трибина, предавач председница Секције потомака и поштоваоца СУБНОР-а Неготин професор Лидија Милосављевић. Приказан је и документарни филм о Првом светском рату.
