Неготинска Крајина

ЈУЛСКЕ СВЕЧАНОСТИ У КРАЈИНИ

Традиционалним „Седмојулским сабором“ на Стеванским ливадама у подножју планине Дели Јован борци и народ Крајине обележили су 7. јул – Дан устанка у Србији. Пред споменик трагично старадалим члановима штаба и борцима Крајинског партизанског одреда венце су: у име Општине Неготин положили помоћници председника општине Младен Бошковић и Иван Вељковић, у име СУБНОР-а Неготин Мирјана Мургановић, Љубинка Станчуловић и Анђелка Попоска, у име ОРВС Неготин Слободан Брзуловић и Новица Рашић и делегација Цивилних инвалида рата и Ратних војних инвалида.

Присутнима се пригодним излагањем обратио Драгољуб Филиповић, председник СУБНОР-а Неготин. Он је подсетио присутне речима: Слободарски и правдољубиви народ Неготинске и Тимочке Крајине не могавши да трпи терор фашизма, најмрачније идеологије 20 века формирао је у времену од 26. јула до 16. августа 1941. године три партизанска одреда: Заглавско – тимочки, Крајински и Бољевачки одред, чијим састав су сачињавали чланови КПЈ, Скојевци,студенти, земорадници радници и професори. Бројно стање  одреда кретало се од 13 до 22 борца. После првих борбених акција одреди врло брзао нарастају у бројно велике јединице. Крајински партизански одред је упркос великом терору окупационих јединица, жандармерије и четника, нарастао на 158 бораца. За време свог кратког постојања Бољевачки и Крајински партизански одред извели су крупне борбене акције: рушење постројења у рудницима угља Ртањ и Боговина, и у више наврата демолирали пругу Зајечар – Прахово пристаниште, чиме су онемогућили редовно снабдевање немачких окупационих јединица, ослободили су среско место Салаш и разбили јаку четничку јединицу испод палнине Дели Јован. За кратко време у зони одговорности Крајинског партизанског одреда створена је слободна територија која се  простирала од Дели Јована до Тимока и Зајечара, под окупацијом остали су само градови Неготин и Зајечар, на којој је формирањем народноослободилачких одбора успостаљен систем народне власти.

У Наставку излагања Филиповић се осврнуо на актуелну безбедоносно политичку ситуацију у земљи и окружењу. Том приликом истакао: Ево и данас, вољом јаких и моћних, суочавамо се са ниподаштавањем вредности нашег народа, хуманитарном катастрофом на Косову и Метохији, посебно на Северу наше јужне покрајине где је већинско српско становништво, где у рафовима продавница нема основних прехрамбених артикала: хлеба, млека, меса, уља и брашна. То наравно не виде сампрозвани светски мировњаци и хуманитарци, јер се све то дешава Србима, лошим момцима. Не желе они то да виде јер тамо на Косову Тачи и Харадинај дижу споменике захвалности, као што су то учинили пе неколико дана са споменицима Холбруку и Олбрајтовој.

Традиционално се на Седмојулском сабору у амбијенту „Стеванских ливада“ Крајинској „Ваздушној бањи“ одржавају и спортска такмичења у пикаду, стрељаштву и шаху. Најуспешнијим такмичарима уручена су признања.

Дан борца – 4. јул борци и грађани Крајине обележили су пригодним скуповима и полагањем венаца и цвећа пред спомен обележја борцима НОР-а. Чланови месних огранака: Вратна, Јабуковац, Уровица и Слатина, положили су венце и цвеће на споменик борцима 8. чете Мајданпечког партизанског одреда у Рејону Циганског гробља и на споменик борцима НОР-а села Вратна.