Поводом 83. годишњице формирања Крајинског партизанског одреда Општинска организација Савеза удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије у Неготину приредила је пригодан програм у којем су наступили чланови ове организације.
“Познато је да је Неготинска и Тимочка крајина подручје где су вођене битке, ратови, подизане и буне и устанци. Неке од њих су историјски записане, док су друге остале у народном сећању. Сведоци смо многих страдања, али и ослобађања и освајања. Ово подручје је одувек било богато поседима, земљорадницима, виноиградарима, воћарима, трговцима али и ратницима и борцима који су увек били спремни да од непријатеља одбране себе, породице и своју земљу. Након неславне капитулације Краљевине Југославије и стварања квислиншке Србије у Крајини на подручју часних, храбрих и поштених људи, догодило се оно што се и очекивало. Тог 16. августа 1941. на Алији, између села Мокрање и Речка, сакупили су се први борци, њих 19 и оформили Крајински партизански одред”, подсетио је Игор Бабић, председник СУБНОР-а у Неготину.
На Спомен бисте народних хероја Бранка Перића, Љубомира Љубе Нешића, Вере Радосављевић и Станка Пауновића делегације СУБНОР-а Србије на челу са председником генерал мајором Видосавом Ковачевићем, али и организација из Неготина, Бољевца, Сокобање, Зајечара, Књажевца и Вршца положиле су венце и цвеће.
Почаст погинулима одале су и делегације Амбасаде Руске федерације, општине Неготин и ОО РВС.
“Славимо захвалност нашим јунацима и борцима Крајинског партизанског одреда и поносимо се њима. Њихова дела су сведоци препознавања правих вредности у друштву: моралност, поштење и храброст. Не смемо да дозволимо да нас заборав победи и да се удаљимо од жртава поднетих за живот који живимо. Не дозволимо да нам се жртве учине безначајним и не дозволимо да се нашим слободарством и антифашизном ките они који својим чињењем то нису заслужили”, додао је Бабић.
Након свечаности коју је приредила Општинска организација Савеза удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије у Неготину, уследио је обилазак „Ђердапа 2“, надомак Неготина, где су гости имали прилике да се упознају са историјом.
Наиме, према Споразуму о изградњи и експлоатацији између тадашњих држава СФРЈ и председника Јосипа Броза Тита и СР Румуније и председника Николаје Чаушеску, главни објекат ХЕПС „Ђердап 1” пројектован је и изграђен тако, да свакој страни припадне по једна електрана, једна бродска преводница, једна половина преливне бране и по једна непреливна брана, са пратећим објектима. Преко бране направљен је друмски пут. Државна граница иде управно на осу бране и дели објекат на два симетрична дела. Да би се то остварило померена је у корист Румуније.
Свака страна изводила је, у принципу, радове на својој територији уз синхронизацију са другом страном и стриктно поштовање утврђених рокова.Изградња ХЕПС „Ђердап 1” је званично почела 7. септембра 1964. године.
Први агрегати пуштени су у рад 6. августа 1970. године, истовремено на југословенској и румунској страни. Румунска бродска преводница почела је превођење бродова 3. августа 1969, а југословенска октобра 1970. године.
Коначно преграђивање Дунава обављено је 13. августа 1969. године. Током изградње главног објекта ископано је 13,4 милиона кубних метара шљунка и речног наноса, 7,2 милиона кубика стена, уграђено 3,2 милиона кубика бетона, 167.000 тона арматуре и челичне конструкције и 69.000 тона опреме.
Поред музеја, гости су имали прилике и да крстаре Дунавом, али и да сазнају нешто више о самој изградњи и начину функционисања електране.
Рогљевске пивнице као и рајачке и смедовачке једине су, од бројних целина исте намене за производњу и чување вина, грађене каменом. Овај део Неготинске Крајине је поред Метохије и Жупе александровачке један од најпознатијих виноградарских крајева. На коси брежуљка западно од села, на месту некадашњих, дрветом грађених, сиколских и метришких пивница чији остаци и данас постоје у јужном делу комплекса, налази се групација коју чини готово 150 пивница. Већина њих подигнуто је пре сто година мада се сматра да их је овде као и на другим местима у Крајини било од XVIII века.[1] Стил градње, као и култура гајења винове лозе у ове крајеве је стигла са Косова, из Велике Хоче, заједно са људима који су у највећем броју населили Неготинску Крајину. Некада их је било више од 300, а данас их је 122, од којих се њих 40 још користи за прављење вина, док је осам пивница претворено у изложбене просторе. Већина их је изграђена између 1859. и 1890 године. На слици се налази председник СУБНОР-а у Вршцу Драгољуб Ђорђевић.
Обележавање 83. годишњице формирања Крајинског партизанског одреда Општинска организација Савеза удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије у Неготину завршило се одласком у ресторан, где је настављено дружење.
СУБНОР ОПШТИНЕ НЕГОТИН