Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја у новијој српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке.
Овај догађај од велике је важности у данашњим временима, казали су присутни, и због чињенице да се обиљежава под заједничким покровитељством Влада Републике Српске и Србије.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Данијел Егић каже да је Невесињска пушка један од најважнији догађаја у новијој српској историји.
„Нажалост није се завршило како су устаници замислили. Једно царство замијенило је друго. Изгубили су једног господара, али су добили другог. Српски народ је предвиђен да кроз историју чини велике и историјски крупне ствари. У овим случајевима су се испуниле оне старе изреке да оно што у рату добијемо у миру изгуби. Надам се да се то неће поновити и да ова наша борба, ова наша свијетла Република Српска не доведе у питање. На добром смо путу да то постигнемо. Влада Српске и српски народ са обе стране Дрине је увјерен у то и сачуваћемо Српску“, каже Егић.
Министар Егић каже да се већ планира наредна година и догађај обиљежавања 150 година од Невесињске пушке, али и да се стално шири култура сјећања на све догађаје из новије српске историје.
„У нашем календару су 33 догађаја, а 7 догађаја обиљежавамо заједно са Владом Србије. Ови догађаји нису и неће пасти у заборав“, поручио је Егић.
Државни секретар у Министарству за питање бораца Републике Србије Зоран Антић подсјећа да је Невесињска пушка била један од најважнијих догађаја у геополитичким догађајима на Балкану крајем 19. вијека јер је покренула лавину везану за турско-српске ратове, Берлински конгрес, Балканске ратове и Први свјетски рат.
„Оно што су Перо Тунгуз, Мићо Љубибратић и војвода Пеко Павловић, славна српско-црногорска војска и славни устаници 8. јула 1875 године започели на овим просторима, завршила је српска војска 21. новембра 1918. уласком у Бањалуку. То је један заокружен циклус ослобађања од Османског царства и данашње генерације можда нису ни свјесне суштине важности овога догађаја.. Можемо слободно дати и назив овоме „трећи српски устанак“ јер оно што су Карађорђе и Милош започели у Марићевића јарузи и Такову Невесињци довршили и почели овдје, али нажалост Невесињска пушка је имала једну велики опсервацију међународног фактора и из тог разлога овај дио нашег народа је остао неослобођен, без своје државности, али то се промијенило са свијетлом Републиком Српском коју морамо чувати као оба своја ока“, поручио је Антић.
На крају наглашава да је Србији тренутно најважнија Република Српска и да је тај однос везан челичним оковима и нераскидив.
Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић каже да је Невесињска пушка инспирација за младе нараштаје, а изазов за људе који се баве науком.
„Невесињска пушка је догађај који још увијек одјекује овим планинама и Херцеговини. Нисам сигуран да је историја и ми сами сагледали све догађаје и посљедице који су услиједили након договора невесињских поглавара и догађаја у Цркви успења Пресвете Богородице у Биограду. Она је данас инспирација. За два мјесеца обиљежавамо 150 година од доношења одлуке о подизању устанка, када су невесињски поглавари заједно са попом Радовићем договорили да се устанак подиже на прољеће 1875. године и послали изасланика код књаза на Цетиње. Одлука је била толико тврда да и они који су се противили нису могли да сузбију Херцеговце“, каже Авдаловић.
Наглашава да ће идуће године бити на достојанствен начин обиљежено 150 година од подизања устанка у чему ће бити укључене Владе Српске и Србије.
Момчило Вукотић, предсједник Скупштине општине Невесиње и мјештанин села Крекови каже да је велики понос живјети у мјесту које баштини овакву историју и у коме је 9. јула 1875 године пукла прва Невесињска пушка која је подигла скоро цијелу Европу на ноге.
„Ја као потомак човјека који је овдје у Крековима први опалио метак, Трифка Вукотића, наравно да сам још више поносан и на њега и на своје село“, каже Вукотић.
Посебно га, како прича радује, што су Крекови данас једно од највећих села у Херцеговини, у коме ради и основна школа.
Наташа Глигорић из Београда, праунука харамбаше Пере Тунгуза у чијим рукама је одјекнуо први пуцањ у устанку Невесињска пушка 5.јула 1875 године на Ћетној пољани у планини Бишини каже да је битно да се његује сјећање на овакве догађаје и на славне претке и освјетљава трајање ових догађаја у времену.
Наглашава да је веома важно јер Србија и Српска заједно обиљежавају овај значајан догађај из српске историје, а може се рећи и европске и свјетске историје из друге половине 19. вијека.
„На овај начин потврђују и исказују јединство српског народа. Идеја о јединству српског народа била је водиља и јунацима Невесињске пушке у борби против Отоманске империје, па преко Улошког устанка и борбе против Аустроугарске монархије, затим Првог свјетског рата, борбе против фашиста и нациста, па све до данашњих дана. Ми смо бројчано мали народ и само сложни и јединствени можемо да се одупремо притисцима у савременом свијету. Чувајући наш национални идентитет, наш језик и писмо,вјеру и култури и притом не угрожавајући никога“, каже Глигорићева.
У културно умјетничком програму учествовали су глумац Горан Славић, народни гуслар Максим Војводић и етно појац Бојана Радовић.
Обиљежавању 149 година од Невесињске пушке су, поред наведених, присуствовали изасланик предсједника Републике Српске Урош Бјелица, српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, шеф Конзуларне канцеларије Србије у Требињу Миодраг Џуџалија, српски представници у заједничким институцијама, те генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић.
Обиљежавању су присуствовали и представници Невесиња, Требиња, Гацка, Билеће, Калиновика, Источног Мостара, Љубиња и Берковића, делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антиФашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антиФашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора.
Обиљежавање 148 година од Невесињске пушке организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
