КЊИГА О ЗЛОЧИНИМА ЧЕТНИКА
Из штампе је изашло најновије издање Републичког одбора СУБНОР-а Србије – Зборник радова са округлог стола одржаног под насловом „Злочини четничког покрета Драже Михаиловића у Србији у Другом светском рату“.
Реч је о документованим, разложним и прегледним излагањима 17 истраживача, објављеним у публикацији обима 255 страна, чији прилози, појединачно и као целина, аргументовано одговарају на једно од суштинских актуелних питања у нашем друшву и његовој историографији – о злочиначкој прошлости и карактеру Равногорског покрета, јер је починио нечувене злочине над сопственим народом.
Зборник садржи део аргументоване документације о томе да четнички покрет у Другом светском рату није био само колаборационистички и геноцидан, већ и носилац злочиначке политике и праксе над властитим народом, са својим „црним тројкама“ и словом „З“, у име којих су починили хиљаде злочина у свим крајевима Србије. Тиме је четнички покрет компромитовао, упрљао част српског ратника и официра народне војске, где су под каме стављене хиљаде грађана од детета у колевци до непокретних стараца. Све што је било родољубиво и антифашистички оријентисано, без обзира на политичко опредељење, узраст и место.
Зборник долази у време када је у нашем друштву и историографији наметнут такав однос снага да се отворено, агресивно рехабилитују политика и идеологија прошлости, укључујући и оне најмрачније и њених актера, протагониста зла. Сведоци смо глорификовања и рехабилитације издаје, квислинштва, колаборације, злочина сваке врсте.
Излагања на округлом столу су одговор снагама у политици и историографији које за квислинге и колаборанте упорно траже рехабилитацију, а за припаднике НОП-а осуду и одмазду, при чему се наглашава да је четнички покрет под командом Драже Михаиловића био реална, прагматична и рационална политика и пракса у интересу опстанка српског народа, а НОП као неодговоран, ирационалан, штетан покрет који угрожава опстанак српског народа.
У зборнику о четничким злочинима сведоче: проф. др Миодраг Зечевић, др. Мирољуб Васић, др Бранко Латас, Пантелија Васовић, Миленко Ковачевић, Никола П.Илић, Никола С.Николић, Јован Радовановић, Љубиша Стојимировић, Павле Љумовић, Живомир Смиљанић и Жељко В.Зиројевић, Драгослав Б.Димитријевић-Бели, Момир Бркић, Дико Пејатовић, проф. др Жарко Крупеж, Иван Матовић и Владимир М.Никшић.
