ОРКЕСТРИРАНИ  НАПАД  НА  ИСТИНУ

Поново је у Србији, почео или, боље рећи, настављен оркестрирани напад на истину.

Оглашавају се у најистуренијим београдским медијима фалсификатори историје везане за Други светски рат и збивања на посебно српским просторима, не ретко погодним за играње ватром, уступају тобоже гласовитим појединцима за накарадну пропаганду. Ето их у трку нарочито сада, у време општег славља, кад сав планетарни свет са диком обележава победу над нацистичком немачком армадом и њеним издашним помагачима разних боја.

Наша власт, добила мандат на демократским изборима, разложно и готово свакодневно истиче непорециви антифашизам славне прошлости српског народа и доказане заслуге и припадност антихитлеровској коалицији. Те стварне вредности никад и нигде нису порицане, али задњих година изђикале групације намећу јавности, не само домаћој, измишљотине. Србију утурају губитничкој страни и упорну, мада провидну, лаж преврћу папагајским понављањем у истину без покрића.

Политичка странка на издисају предлаже парламентарцима још један обрачун са државом која је поштована широм земаљске кугле, а у том миљеу монархисти запињу из петних жила да судски рехабилитују ђенерала Дражу за недела учињена српском и народу на подручјима где је ступила нога његових брадатих војника са камама и уз помоћ окупаторских казнених дивизија.

Много је Вранића, Друговаца, стотине запаљених села, у црно завијених породица, опљачканих домова. Стравичан траг су оставили ”чичини соколови”. То не смета јавном сервису ”европске Србије” да у протеклу среду, 11. марта 2015. године, у емисији ”Око”, подастире наручену причу да би, шта ли, учврстио и поступајућим судијама у београдској палати правде уверење да је Михаиловић био антифашиста, праведник, левичар, непоколебљиви противник окупаторске солдатеске.

Опасни сведоци неубедљиве и, по њима, непорециве приче су рецитатор панегирчне сопствене оде (објављене, иначе, претходно у целости у дичном листу ”Политика”), негдашњи еуфорични омладински партијски функционер и широј јавности неутемељено потписани историчар. Сви заједно хорски испевавају конструисане аргументе због којих би четнички заповедник у Другом светском рату морао да буде ослобођен сваке кривице.

У емисији ”Око”, у програму РТС који опстаје захваљујући издашној сталној апанажи из државног буџета који се формира и харачем узетим из џепова српске сиротиње, нема речи супротне наметнутој тези о невиности. То је политика ”европског медија” који тера да не гледамо стварност својим већ њиховим очима – не може да се чује другачије мишљење, упорно понављана лаж, знано је од памтивека, примиће се, таква је логика, временом као истина.

У време седамдесетогодишњице слома фашизма у Европи, док се слави историјска победа у Другом светском рату, како у Србији неко, уколико је добронамеран и патриота, може да пропагандно, иделошки заслепљено, шири и помисао да су сарадници окупатора били антифашисти кад се белодано зна чији су барјак носили и коме служили.

Европа којој тако здушно тежимо је имала своје петене и квислинге, борисовиће и бандеровце, од севера до југа, на свим странама измученог континента, али се ни у потаји није усудила да их судски или сличан начин ослободи, историјски и правно, евиденте кривице за недела према човечанству.

То чине само у државама, у срединама, где су подстакнути преврати и злочести немири, тешки грађански и верски ратови чијих последица су ваљда сви свесни.

Није ли крајњи трен да се стави прст на чело? Оркестрирани напади на истину су више него повод за забринутост.

ПРЕДСЕДНИШТВО  СУБНОР-а СРБИЈЕ