Одавањем поште и полагањем венаца на споменик жртвама експлозије Град Ужице и Народни музеј обележили су 83 године од експлозије у Фабрици оружја и муниције у којој је живот изгубило око 120 људи, радника фабрике и грађана.
Парастос настрадалима служили су свештеници ужичке цркве.
Венце су положиле делегације Града Ужица, Градске општине Севојно, „Првог партизана“ Ужице, СУБНОР-а Ужице, Удружења потомака “Мајор Коста Тодоровић”, Удружења војних пензионера Ужице, Удружења бораца Севојно, Друштво историчара и родбина и пијатељи.
Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице обратио се присутнима у име града Ужица и подсетио на догађаје који су се одиграли тог 22. новембра 1941. године.
„И овог 22. новембра окупили смо се да одамо пошту изгинулим радницима Фабрике оружја и муниције и грађанима Ужица у Трезорима 1941. године.
Након ослобођења нашег града, 24. септембра 1941. године, у предратној фабрици оружја и муниције у Крчагову, јединој фабрици те врсте у окупираној Европи, организована је производња оружја и муниције за јединице које су пружале отпор окупатору. Због учесталих бомбардовања, фабрика је по наређењу Врховног штаба расељена на више места у граду.
Једно од тих места биле су подземне просторије, изграђене за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије уочи Другог светског рата рата. Оне су адаптиране за потребе фабрике оружја и муниције која је радила у три смене.
У левом делу тунела реконструисано је цивилно склониште за грађане који су се ту склањали од бомбардовања.
У фабрици су се производиле специјалне пушке за Врховни штаб, пушке, пушчани меци, пиштољска и панцирна муниција, ручне бомбе, тромблони, нагазне мине, поправљали пушкомитраљези, топови, ремонтовале топовске гранате.
22. новембра догодила се експлозија у којој су страдали сви радници који су се у том тренутку налазили за машинама и цивили који су се затекли у склоништу.
Седам дана након ове трагедије и поред херојског отпора и страдања Радничког батаљона на Кадињачи у чијем саставу су били и радници фабрике оружја и муниције престала је да постоји Ужичка република.
Жртве експлозије у Трезорима не смемо и нећемо никада заборавити. Зато се и данас клањамо њиховим сенима. Нека им је вечна слава и хвала“.
СУБНОР УЖИЦЕ
22.11.2024.