У шуми Брезовица покрај Сиска, 22. јуна свечано је обележен Дан антифашистичке борбе у Хрватској, који се слави као сећање на Сисачки партизански одред – формиран у шуми Брезовица 22. јуна 1941. године, у овом делу Европе пре 82 године.
Централна комеморација одржана је под покровитељством хрватске владе, Сисачко-мославачке жупаније и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске.
На свечаности били су присутни представници власти Републике Хрватске, бројни представници дипломатског кор-а у Хрватској, саборски заступници, антифашисти, борци, као и локални и верски званичници.
Делегација СУБНОР-а Србије, Зоран Јаковљевић са супругом Снежаном, у име СУБНОР-а Србије положила је цвеће на споменик у меморијалном парку.
Спомен парк Брезовица је меморијални парк-шума који је уређен, 1981. године када је подигнут и монументални споменик.
Ања Шимпрага, изасланица председника Владе Републике Хрватске, и потпредседница за друштвене делатности и људска права, у свом обраћању истакла је, да је „партизански покрет окупио бројне хрватске грађане, различитих националних, верских, етничких припадност, које је спајао један циљ – победа над фашизмом и успостављање мира. Иако је данас реч антифашизам за неке изгубила своје значење, па је чак и погрдна, савремени антифашизам нема за циљ само чувати успомене него се борити за солидарност, друштвену једнакост, права мањинских и угрожених заједница”.
Изасланица хрватског председника Кристина Икић Баничек, сисачка градоначелница, рекла је да су партизани, за разлику од фашиста, уместо убијања људи и геноцида изабрали братство и јединство, а за брата су без обзира које је вере и нације били спремни и умрети, али да симболички подржавати партизане није довољно. Градоначелница се и запитала како једна држава која држи до себе и номинално слави Дан антифашистичке борбе истовремено може бити покровитељ “зулума фашиста и филоусташа који под кринком комеморације наводним жртвама Блеибурга заправо славе и величају злочинце и најгори квислиншки шљам који је икада обитавао у Хрватској. Зар је морала часна и одговорна Аустрија послати симболичну поруку Хрватском сабору забраном тог бала вампира која заправо значи – ви Хрвати нисте нормални с тиме што радите код нас у Аустрији”.
Икић Баничек је и истакла како је бити херој 1941. значило отићи у шуму и борити се до победе или смрти, алтернатива није постојала, нити постоји данас. “Нема средњег пута између антифашизма и фашизма, не можемо један дан пјевати ‘По шумама и горама’, а други дан се поздрављати усташким поздравом”.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ) Фрањо Хабулин поручио је како је циљ овог обележавање подсетити на приврженост хрватске државе вредностима антифашизма који се налази у хрватском Уставу.
Хабулин је упозорио како се у данашње време у средишту града Загреба појављују усташки графити, оценивши како то указује да нешто није уреду у темељима државе. „То је израз политиканског лицемјерја, плашт којим се жели прекрити све присутније и све агресивније усташкофилске тенденције“.
“Данас се догађају ствари које су нам у првим годинама неовисне Хрватске биле незамисливе, мада је управо тада почело кокетирање с повијесним ревизионизмом. То није, како нам воле поспрдно доцирати, разглабање о усташама и партизанима него отварање питања што смо до сада радили и зашто допустили да ствари дођу до точке на којој су данас и камо све то води. Крајње је време да се одупремо повијесном ревизонизму који је ушао у све сфере живота и затражимо од државе да конкретним потезима докаже да заиста јест оно што тврди и у свом Уставу, примјерице законском забраном и санкционирањем истицања фашистичких, усташких, нацистичких и четничких обиљежја”, нагласио је Хабулин.
На свечаности поред споменика „Дебели бријест“ Желимира Јанеша, рецитоване су песме Ивана Горана Ковачића и Владимира Назора, а свечаност је увеличао и Симфонијски дувачки оркестар Оружаних снага РХ.
Први сисачки партизански одред је уједно и прва антифашистичка јединица у фашистичкој Хрватској. Чланови КПЈ у Сиску основали Први сисачки партизански одред на дан када је нацистичка Немачка 1941. напала Совјетски Савез.
Одред је имао 77 бораца, а предводили су их командант Владо Јањић-Цапо и комесар Маријан Цветковић. Одред је водио борбе углавном на хрватској територији. Крај Другог свјетског рата доживело је 38 бораца.
Оснивање Сисачког одреда означило је почетак организоване антифашистичке борбе у Хрватској, у којој је активно учествовало више од 500.000 хрватских грађана. На територији Хрватске формирано је 52 бригаде, 17 дивизија и пет, од укупно 11, корпуса НОВ.
Дан антифашистичке борбе обележава се као државни празник и нераднии дан у Републици Хрватској.
