Скромно и достојанствено, слободарски Неготин и цела Крајина уз интонирање химне у организацији СУБНОР-а Неготина обележен је 21. октобар Дан ослобођења Неготина и Крајине у Првом светском рату, Барјак части и слободе поносно су град под Буковом и Бадњевом пронели су марокански и француски војници под командом генерала Жуиња Гамбете.
На споменик погинулим у ратовима од 1912. до 1918. године и ослободиоцу генералу Гамбети у централном градском парку венце су положиле: делегација Општине Неготин коју су чинили Младен Бошковић народни посланик у републичком парламенту и чланови општинског већа Далибор Машић и Љутица Јовановић, делегација СУБНОР-а у саставу Мирјана Мургановић, Јулијана Кралић и Анђелка Попоска, делегација Организације резервних војних старешина Неготин у саставу Мухамед Дургут, Боривоје Станчуловић и Фахри Незири, као и делегације Цивилних инвалида рата и Ратних војних инвалида које је предводио Славко Васиљевић председник.
У Првом светском рату, 1915. године након повлачења српске војске Бугари су окупирали Неготин и Крајину, увели бугарски језик као званични у школе, довели своје наставно особље, из наставних програма избацили све садржаје који се односе на српску културу, историју и језик. Све то, уз одговарајућу пропаганду, представља покушај бугаризације крајинског становништва. Сви који су на било који начин пружили томе отпор, били су интернирани у логоре у Бугарској на присилан рад, рекао је Драгољуб Филиповић председник СУБНОР-а Неготин у обраћању окупљенима а потом додао:
-Српска војска, након опоравка на грчким острвима Видо и Крф, одлази 1916. на Солунски фронт. У борбама које су вођене на овом фронту значајну улогу има XIII пешадијски пук “Хајдук Вељко” у саставу Друге армије, која има главну улогу у пробоју Солунског фронта. После пробоја Солунског фронта, 1918. године, XIII пук, као ни друге српске јединице, није могао да учествује у ослобађању источне Србије. Тај задатак добијају савезничке војне јединице под командом француског генерала Жуиња Гамбете, који 21. октобра 1918. године на челу коњичке бригаде и мароканских јединица улази у Неготин.
Драги суграђани и пријатељи желим да Вас подсетим да је у Великом рату (како су га српски хероји називали) овај наш мали и сиромашни крај, без цивилних жртава страдалих у одмаздама и казненим експедицијама непријатељских снага у борбама и заробљеништву погинуло укупно 3695 Крајинаца, од којих је било 86 официра, 151 подофицир и 3458 војника. У првој ратној години 1914. године у битки на Легету страдао је цео 13.пук првог позива Народне војске. Чини се да су нам у том рату УСУД биле плаве гробнице, прва је река Сава код Сремске Митровице и Легета.
Дакле Слобода коју данас живимо последица је тих тешки ратних дана, почев од битке а Церу где је 13 пук хајдук Вељко исказао изузетну храброст, Легету велику погибију, и Колубари јунаштво уз велико страдање. Преживели смо епидемију тифуса, албанску голготу и битке на Солунском фронту: за сваку коту, вис, село и град.
Зато је наша обавеза да чувамо успомене на све наше ослободиоце и да будемо достојни њихове успомене и величине.
Изгинулим у ратовима од 1912.-1918. године и ослободиоцу Генералу Гамбети, Неготинци су се одужили подизањем споменика у централном градском парку.
Споменик је свечано откривен 12. октобра 1930. године, а свечаности је, поред многих значајних Срба тог времена, присуствовала и удова Генерала Гамбете.
