Свечаност поводом 80. годишњице формирања 2. пролетерске ударне бригаде одржана је у Чачку 1. марта 2022. Свечаности су присуствовале делегације Градских организација СУБНОР-а Чачак и Ужице и делегације борачких организација Моравичког и Златиборског округа.
О ратном путу прослављене бригаде говорио је председник СУБНОР-а Чачак Боле Лукић, који је поред осталог истакао: „Првог марта 1942. године у маленој босанској вароши Чајничу, по одлуци Врховног штаба и Централног конитета КП Југославије, формирана је Друга пролетерска народнослободилачка ударна бригада у чији састав су ушла два ужичка батаљона (1. и 4.батаљон), 2. чачански и 3. шумадијски батаљон. У борбеном строју било је 867 бораца и старешина ове бригаде, која је по свом саставу била пролетерска јер 609 бораца или 69,7% су били радници и сељаци. Од укупног броја њих 56,41% су били чланови КПЈ или СКОЈ-а. Бригада је по свом националном саставу у том моменту углавном била попуњена од Срба (847 бораца или 96,42%) док је касније у њеном саставу било и других националности што је зависило од кретања и попуне са терена где је изводила борбена дејства. Командант бригаде био је Ратко Софијанић а политички комесар Милинко Кушић.
Смотру бригаде и свечано проглашење формирања 2. пролетерске бригаде је извршио врховни командант Јосип Броз Тито.
Већ 2. марта бригада је отпочела пребацивање у реон Горажда са циљем да се у садејству са 1. пролетерском бригадом оформи ударна група чији би задатак био да очисти терен од непријатеља и створи нову слободну територију. Напад на ергелу Борике је било прво „ватрено крштење“ бригаде који је успешно извршен што је улило додатно самопоуздање код бораца и веру у сопствену снагу.
Ратни пут 2. пролетерске бригаде је започео у Чајничу, наставио се у Источној Босни око Горажда и Власенице, затим заједно са другим ударним бригадама одлази у Босанску Крајину, па у 4. и 5. офанзиву на Неретви и Сутјесци, а онда поново у Источну Босну, Санџак и западну Србију у саставу 2. пролетерске дивизије. Следећи задатак је био одлазак и борбе у Црној Гори, па затим пут у јужну Србију одакле је извршен продор у Шумадију и ослобођење ових наших крајева. Бригада је учествовала у завршним операцијама за ослобођење земље, београдској операцији и сремском фронту, затим у околини Брчког и на планини Мајевици, а онда је дошла у Бежанију код Београда, где се припремала за првомајску параду 1945. године, после које је пребачена у шири реон Блаца где ју је затекао крај рата.
За своју многоструку активност у току НОБ-а 2.пролетерска бригада је одликована: орденом народног хероја, орденом братства и јединства првог реда, орденом народног ослобођења првог реда, орденом партизанске звезде првог реда и орденом за храброст. Из њених редова је проглашен за првог народног хероја Петар Лековић, а дала је још 47 народних хероја.
Данас, после 80 година од формирања бригаде, из строја 2. чачанског батаљона једино је у животу тадашњи политички комесар 1. љубићке чете Милисав-Миса Лукић, родом из Доње Горевнице, који ће у априлу ове године напунити равно 100 година живота.
СУБНОР УЖИЦЕ