Полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Ниша и у Меморијалном парку на Бубњу свечано је почело обележавање годишњице ослобођења Ниша у Другом светском рату.
Венце су на спомен-обележја положиле делегације Града Ниша на челу са градоначелником Драгославом Павловићем, Војске Србије, Нишавског управног округа, Полицијске управе у Нишу, СУБНОР-а Србије ГО Ниша, Српско-руског хуманитарног центра, градских општина и удружења која негују традиције ослободилачких ратова.
Поводом 80 година од ослобођења Ниша у Другом светском рату, у Дому Војске одржана је свечана академија и изложба под називом „Кораци слободе“. Овај догађај подсећа на тешку борбу за слободу и храбре људе који су дали своје животе како би ослободили град од нацистичке окупације.
Ниш је био један од најбомбардованијих градова током рата, а бомбардовале су га и немачке снаге и савезници. Логор на Црвеном крсту остаје као трагичан подсетник на страдања оних који су се борили против нацизма.
Градоначелник Ниша, Драгослав Павловић, на свечаној академији истакао је важност очувања сећања на хероје.
„Хероји умиру само једном – смрћу заборава. Имена као што су Бранко Бјеговић, Ратко Јовић, Анета Андрејевић, Мија Станимировић, Нада Томић и Милка Протић не смеју бити заборављена. Србија је најлепша у миру, а наша визија мора бити да слободу бранимо чашћу и знањем, а не метком.“
На свечаности се обратио и министар културе, Никола Селаковић:
„Ово је још једна прилика да учврстимо своју припадност антифашистичком делу човечанства.
Осамдесетогодишњица ослобођења Ниша, као и предстојећа годишњица ослобођења Београда, повод су да још једном утврдимо своју приврженост оном делу човечанства који је успео те 1944. и 1945. године да победи највеће зло у историји света које је претило да завлада и доведе људски род морално, али и у сваком другом погледу, до самог дна.
Српски народ је и тада, као и данас, био на правој страни историје“, и подсетио да је Ниш град са слободарском традицијом, који у само два дана обележава годишњице ослобођења и у Првом светском рату и у Другом светском рату.
„Колико данас улажемо у културу памћења, толико ће се будуће генерације надахњивати тим тековинама и поносом које би у себи требало да носе због славних предака.“
Свечаној академији обратио се и председник Градског одбора СУБНОР-а Ниша, пуковник у пензији Анђелко Милићевић који је у свом говору истакао:
„Величина једног народа огледа се у односу према прецима, према онима који су нам својим жртвама оставили у наслеђе највећу вредност — слободу. Данас, када се сећамо херојских дела наших предака, посебно оних који су дали своје животе у најтежим тренуцима наше историје, осећамо дубоку захвалност и понос.
Четрнаестог октобра 1945. године изнад нашег града засијало је сунце слободе, оне исте слободе коју су наши преци крваво изборили у два велика рата. Та слобода није дошла сама, нити је била лако освојена. Она је плаћена милионима жртава, невиних живота који су пали бранећи наш народ, нашу земљу и наше право на постојање. У тим тренуцима, кад је изгледало да је све изгубљено, храброст и одлучност нашег народа надјачала је препреке.
Највеће зло, отелотворено у лику нацистичке Немачке и фашистичке Италије, одузело је нашем народу тешко стечену слободу у оквирима краљевине Југославије. Окупатор се са посебном свирепошћу обрачунао са српским народом, нарочито подстичући различите екстремне организације унутар некадашње државе, а што је довело до незапамћених покоља и погрома. У четири године рата пострадало је више од милион и по наших сународника, жена, деце, старих и немоћних у логорима смрти и на стратишима широм Југославије, а тек мањи број војно способних бораца у борбама са највећим непријатељем који је цивилизација до тада видела. Усташе на територији такозване Независне Државе Хрватске, балисти на Косову и Метохији, мађарски и бугарски фашисти, фашисти Секуле Дрљевића и остали су за циљ поставили истребљење Срба, са нарочитим акцентом на уништењу темељне вредности проткане кроз векове наше историје – СЛОБОДЕ!
Ниш је ослобођен заједничким напорима Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Борбе су биле интензивне, а напомињем да је ослобођење Ниша представљало кључну прекретницу у ослобађању југоисточне Србије и наставку напредовања према Београду. Немачке снаге су пружале јак отпор, с обзиром да је Ниш био важна одбрамбена тачка за повлачење немачких трупа из Грчке и са Балкана. Нишка операција почела је осмог, а већ 13. октобра у 14 сати заузета је Нишка Бања, док је Штаб дивизије Принц Еуген примеран на повлачење ка Нишу.
Покушај Немаца, којима је Црвена армија пресекла одступницу ка Алексинцу, да се пробију преко јужне Мораве ка Прокупљу искористила је 22. српска дивизије и у 9 часова, 14. октобра отпочело се са фронталним нападом на Ниш. О тешким борбама код Ћеле Куле, а касније и на другој линији немачке одбране у Обреновићевој улици, писао је у својим мемоарима чак и немачки генерал Ото Кум. Око 13 часова, Десета и Дванаеста српска бригада 22. српске дивизије продрле су у јужни и југоисточни део града, затим су у град продрле Осма српска бригада 22. дивизије и 26. бригада 46. српске дивизије са југа, 23. српска бригада 45. српске дивизије са севера и, у садејству са Првим утврђеним рејоном Црвене армије са севера и истока, око 16 часова потпуно овладале градом.
Снаге ослободилаца су се сусреле у центру Ниша, код тадашњег хотела Оријент, а садашњег Амбасадора. Након три године, шест месеци и четири дана немачке и бугарске окупације, Ниш је коначно био слободан. Значј слобођења Ниша лежи у чињеници да је тада онемогућена одступница групи армија Е долином Јужне и Велике Мораве и тиме је отклоњена опасност да немачке снаге угрозе позадину Прве армијске групе НОВЈ и јединица Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су наступале ка Београду.
Сетимо се само чињенице да је Ниш у Другом светском рату бомбардован чак 67 пута и то од стране нациста, Американаца и једном Црвене армије. У тим нападима, град је сравњен до непрепознатљивости, а животе је изгубило више од четири хиљаде Нишлија. Ако тај број саберемо са 12 хиљада пострадалих на Бубњу и другим стратиштима, као и са бројем погинулих током ратних операција, може се поуздано рећи да је Ниш изгубио безмало половину свог предратног становништва. Наш град се демографски опоравио и увећао, али ране никада нису залечене, док су нове отворене у варварској агресији НАТО пакта 1999. године, када су на Ниш у два наврата бачене конвенцијама забрањене, касетне бомбе. Не заборавите да су тада нашу земљу кукавички напали потомци истих оних зликоваца, које су 14. октобра 1944. године храбром борбом и јуначким подвигом борци народноослободилачке и антифашистичке војске истерали из нашег Ниша.
Наша је дужност, данас и заувек, да чувамо сећање на ове хероје. Да наставимо да градимо Србију какву су наши ослободиоци замишљали — земљу слободе, правде и достојанства за све њене грађане и да никада не заборавимо цену коју су они платили. Нека нам њихов пример буде водиља у свему што радимо, јер једино тако можемо остати достојни њиховог наслеђа. Њихове жртве су наш завет. Оне нас обавезују да се увек залажемо за истину и правду, да бранимо мир и да не дозволимо да се понови страдање кроз које су они прошли.
Данас, док стојимо овде у њихову част, нека нас подсећају да слобода није нешто што се само једном осваја, већ нешто што се мора стално чувати и неговати. Наша прошлост нас обавезује на одговорност према будућности. Наше историјско искуство нас учи колико је слобода драгоцена и колико смо за њу морали да се боримо. Због тога, данас морамо предано да градимо мостове пријатељства и поштовања како бисмо очували оно што су нам славни преци оставили.
Потребан нам је патриотизам који треба да обједињује све грађане Србије, без обзира на њихову верску или националну припадност. Једино уједињени, са снажним осећајем правде и одговорности, можемо наставити да градимо мир и будућност.
Наш народ је увек стајао на страни истине и правде. У част и сећање на све оне који су својим животима бранили нашу земљу, посебно у борби против фашизма, данас изражавамо дубоку захвалност. Њихова жртва није била узалудна – она нас обавезује да чувамо њихово наслеђе и наставимо да градимо земљу која ће бити симбол мира, слободе и правде за све њене грађане.
Дошло је време да нашим прецима вратимо славу и одамо дужно поштовање, зато што народ који не поштује своју прошлост, не може се уздати ни у светлу будућност…
Нека је вечна слава и хвала херојима антифашистичке борбе!“
Свечану академију обогатило је својим уметничким изразом 95 учесника програма. Академију су организовали Град Ниш и СУБНОР Србије ГО Ниша а њену реализацију помогли су: Команда копнене Војске Србије, Студентски културни центар Ниша, Историјски архив Ниш, Туристичка организација Ниш, Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу.
