На данашњи дан пре 84 године, 12. фебруара 1942. године, у Нишу се догодило прво организовано бекство из једног нацистичког концентрационог логора. Тог дана 147 логораша је кренуло на пут слободе, њих 105 је успело да се домогне Виника.
Први заточеници логора су били Јевреји из Ниша и југоисточне Србије, а затим и Срби и Роми. Око 30.000 људи је прошло кроз логор, а око 10.000 њих је стрељано на брду Бубањ.
Тим поводом су данас у Меморијалном комплексу „12. фебруар“ положени венци за страдале Србе, Роме и Јевреје.
Потпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Ниша, пуковник Анђелко Милићевић обратио се скупу а његово надахнуто излагање преносимо у целости:
СЕЋАМО СЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Припала ми је велика част да вас у име СУБНОР-а, поздравим на овом месту хероја, месту страдања и месту васкрса, месту поново рођене слободе, правде и истине! Данас, када обележавамо 84 године од пробоја из злогласног Логора Ниш, оне вредности које су голоруке логораше водиле да својим прсима јуришају на пушке, бајонете и логорску жицу, угроженије су више него икада. Сећамо се!
У данашње време сведоци смо накарадног ревизионизма, па се тако антифашистичка, правдољубива и слободарска борба проглашава за нешто сасвим супротно, где се губитници проглашавају победницима, а победници пораженима!
Подсећам вас да је српски народ од памтивека плаћао највишу цену слободе. Тако се и током Другог светског рата, док су сви народи у нашем окружењу поданички свој суверенитет препуштали тада највећем злу Европе. Државу коју су Срби од Кајмакчалана до Алпа градили крвљу својих најбољих синова, разорио је и срушио окупатор уз свесрдну помоћ наших саплеменика и сабраће… Тада је у нашој земљи, у Србији, букнуо пламен отпора и слободе.
Пламен који су окупатори много пута на најбруталније начине покушали да угуше али никада нису успели у својој злој намери… Успели су једино да нам оставе у наслеђе, да заувек памтимо њихова зверства и наша страдања.
Зато смо ми овде, да памтимо, да подсећамо, да никада не заборавимо како је 147 наших суграђана, сународника, предака, херојски кренуло у немогућу мисију и како се њих 105 пробило у слободу, носећи бакљу антифашизма и правде са овог најмрачнијег места…
Никада не заборавите да је ово био први организовани продор логораша на тлу утамничене Европе! Нема нама веће части од привилегије да будемо потомци ових дивхероја, а колико ми будемо достојни њих, толико ће нас наши потомци памтити и наставити путем слободе који су нам уцртали хероји Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе!
Ниш је дао немерљиво велику жртву да би дочекали мир. Само је кроз логор на овоме месту прошло више од 30.000 родољуба, нејачи, цивила, жена и деце, од којих је више од 12.000 стрељано на Бубњу. Зато нас три песнице увек и стално опомињу да злочин који се десио нико и никада нема право да заборави.
Зато смо ми ту ! Да се сећамо и да памтимо. Ожиљци на душама нашег народа су довољан сведок тих злочина, ожиљака који до данас нису нестали из колективног сећања овог града. И док се данас поклањамо сенима наших страдалника, мислимо и на све страдалнике широм Србије и југословенских простора, на наше мученике, и то не само Црвеног Крста и Бубња, не само Сурдулице и Бојника, Црне Траве, Алексинца и Трговишта већ се поклањамо сенима свих који нису дочекали да у слободи загрле своје ближње. Од Пага и Велебита, преко Глине, Јастребарског и Санског Моста, до Јасеновца и херцеговалких јама понорница, Пребиловаца, Корићке јаме, Ржани до, где су читава села нестајала у пламену злочина. Затирало се српско име у невиђеним размерама, али ми смо опстајали и градили своју слободу изнова и изнова, јер се народ није одракао свог образа, свог имена и вере у слободу.
Зато се сећамо!
Јер народ који памти – не нестаје.
Народ који чува истину о својим жтрвама и херојима – зна ко је и куда иде.
Највеће речи ми нисмо изговарали и највеће победе ми нисно извојевали у туђим градовима и на туђим територијама, већ увек бранећи свој праг, своје огњиште, свој град и своју отаџбину у праведним одбрамбеним ратовима и увек на правој страни историје.
И зато се данас сећамо!
Данас, када живимо у миру, наша је дужност да ту историјску свећу слободе не пустимо да се угаси.
Да се сетимо да су и у најтежим тренуцима наши преци знали да буду људи, и да је то највећа победа од свих.
СУБНОР града Ниша зато поручује:
Чувајмо вредности које су нас одржале – чувајмо слободу, саборност, јединство, солидарност, поштење и хуманост.
Само слога, јединство народа Србије води бољој будућности и напретку.
Данас нам је то то најпотребније.
Слава херојима Ниша!
Слава свим борцима и страдалницима нашег народа!
Живео Ниш!
Живела војска Србије!
Живела Србија и Република Српска!
Председник Скупштине града Ниша проф. др Игор Новаковић истакао је да му је веома драго што су се данас окупила и деца, која треба да негују културу сећања.
„Морамо да гајимо културу сећања. Култура сећања на антифашистичку борбу јесте култура сећања на слободу. Народ који не памти своју историју нема ни будућност. Изузетно сам срећан што данас после дуго година имамо и извиђаче. Позвао бих и директоре школа да сви ђаци сваке године, као што се то некад радило, да дођу овде, уче о својој историји и колико је људи изгубило животе овде, да је само на Бубњу стрељано 12.000 њихових суграђана, да неколико милиона Срба изгубило животе у два светска рата”, рекао је Новаковић.
Пре полагања венаца, свештенство Епархије нишке одржалo је парастос, а молитву је прочитао и врховни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел. Такође, традиционално су извиђачи, учесници марша „Трагом логораша”, предали рапорт.
„На наше велико задовољство потомци све чешће имају потребу да дођу овде, где су њихове преци страдали или преживели. На тај начин настављамо културу сећања на оно шта се овде догађало. Чињеница да се логор чува у изворном облику и да је поставка прилагођена прилично великом дијапазону посетилаца, што по годинама и националној и верској припадности, чини да свако одавде изађе са сузама, са пробуђеним емоцијама, схвативши шта се овде догађало. Велики број људи чак случајно наиђе овде и не знају у потпуности историју овог места”, навео је Небојша Озимић, виши кустос Народног музеја који управља овим комплексом.
Након одавања почасти жртвама, окупљени су обишли логорске зграде.
