Осма војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 12. септембра 1944. године у рејону Јабуке на Фрушкој гори. У тренутку формирања сачињавала су је три батаљона са око 790 бораца. Дејствовала је по југоисточном Срему, где је нападала непријатељске снаге и комуникације током њиховог повлачења преко Срема на запад. Од 4. до 8. октобра пребацила се са Фрушке горе у рејон Белегиш, Сурдук, а затим преко Дунава у Банат, где се после мањих борби са непријатељем спојила 9. октобра 1944. с јединицама Црвене армије, са којима је учествовала у ослобођењу Баната. Без сумње, најтеже испите Бригада је полагала у Батинској бици. Средином јануара 1945, пребацила се на десну обалу Драве и учествовала у одбрани Вировитичког мостобрана, а 9. фебруара се поновно пребацила на леву обалу Драве. Почетком марта учествовала је у борбама за ликвидацију непријатељског продора и мостобрана код Болмана у Барањи. Дана 30. марта сменила је Једанаесту бригаду 36. војвођанске дивизије ЈА на левој обали Дунава, 12. априла код Даља форсирала Дунав и повезала се с десним крилом јединица Прве армије ЈА. После ослобођења Осијека, у саставу 51. дивизије учествовала је у напредовању кроз Подравину, у ослобођењу Вировитице, Копривнице и Вараждина и у разбијању и заробљавању јаке окупаторско-квислиншке групације у ширем рејону Дравограда. За двеста педесет дана, колико је трајао њен борбени пут, Осма бригада је три пута форсирала Дунав, једном Тису, а четири пута Драву. Мало је јединица НОВЈ чија је судбина била толико везана за борбена дејства на великим рекама. Пут, дуг 1.500 км од Фрушке горе кроз Банат, Бачку, Мађарску, Барању, Подравину, Славонију, Словенију све до Аустрије и града Блајбурга, Глајнштетена и Рикенберга завршио се победом. Док се рат у Европи званично завршио 9. маја 1945. године, на сектору Дравограда, Словењ Градеца, Равнама и Пољанама, рат се наставља. Осма бригада, са осталим бригадама 51. војвођанске ударне дивизије као и јединицама 14. словеначке дивизије, учествује у овом рату после рата. Борбе су трајале од 12. до 15. маја на овом сектору; чували смо мостове код Дравограда и тиме онемогућавали прелаз немачко-квислиншких формација у Аустрију. У борбама Осма Војвођанска бригада је имала 1.116 погинулих и несталих и око 3.000 рањених и контузованих бораца. У последњој офанзиви она је самостално или у садејству са осталим бригадама своје Дивизије ослободила више од 140 већих и мањих насељених места. За велике заслуге и успехе постигнуте у борби, Осма војвођанска бригада одликована је: Орденом заслугa за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства. Поред мноштва одликованих бораца и руководилаца, два њена припадника понела су и Орден народног хероја – Милан Корица Ковач и Лазар Марковић Чађа.

Поводом 80. годишњице формирања VIII војвођанске бригаде делегација делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак положила венац и одала пошту палим борцима 12. септембра 2024. године.

СУБНОР Месне заједнице Лаћарак