Полагањем венаца код Споменика обешеним родољубима на Теразијама обележена је 85. годишњица од злочина нацистичких окупационих власти које су 17. августа 1941. године петорицу родољуба оптужених за пружање отпора окупатору ликвидирали у дворишту зграде немачког Гестапоа, а њихова беживотна тела остављена су да данима, у знак претње, висе на стубовима јавне расвете на београдским Теразијама.
На Теразијама су те 1941. обешени ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милин и земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић.
Државну церемонију организовао је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова.
Након помена обешеним родољубима који је служило свештенство Српске православне цркве, венац на споменик је уз државне почасти у име Владе Србије положила министарка за рад, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски. Затим су венце и цвеће положили припадници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, у име Града Београда венац је положио члан Градског већа Миљан Дамјановић, делегација СУБНОР-а Србије коју су сачињавали председник генерал Љубиша Диковић, заменик председника Томислав Миленковић и генерални секретар Зоран Јаковљевић, у име Градског одбора СУБНОР Београда потпредседник СУБНОР-а Србије и председник ГО Боро Ерцеговац, представници градских општина и удружења Сопота, Младеновца, Земуна и Старог града, и поштоваоци тековина ослободилачких ратова Србије.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски је у обраћању истакла да су страдали родољуби Светислав, Ратко, Јован, Милорад, Велимир убијени два пута и да су њихова тела на Теразијама обешена да би се у српском народу и међу грађанима престонице убила жеља за слободом и отпором.
„Ова петорица били су из различитих друштвених и социјалних слојева. Били су различитих занимања, различитог завичајног порекла. Али оно што је било за њих јединствено јесте њихова мајка, а то је Србија, која их је са сваком капи млека задојила жељом да буду слободни. И они ништа друго вредније од слободе нису ни видели, нити су веровали да постоји. За слободу су и живели и умрли“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Она је истакла да је од њиховог страдања прошло много деценија до откривања споменика 1983. године, као и да је прошло још толико до данашње церемоније, када је приликом годишњице први пут одржано опело.
„Зато што верујемо да они нису били синови идеологија. Они су се против идеологије зла борили, њихова једина идеологија била је слобода, вера да у својој земљи треба да будемо своји на своме. Идеологија зла која је наткрила Србију, идеологија окупаторства, идеологија расних разлика, дискриминације, је идеологија која је харала тада Европом и која је желела да све слободарске народе баци на колена“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да, упркос томе што је много времена прошло, та идеологија ни данас не спава и нагласила потребу за братимљењем и миром.
„Ми треба да будемо поносни на то што смо имали два антифашистичка покрета. И да не супротстављамо један другом, и да не меримо чији је значај био већи у тим временима, јер су оба била значајна. Нисмо ми ту да са ове временске дистанце тумачимо животе наших предака, већ да их разумемо, да их поштујемо и да вреднујемо оно што су нам они оставили“, навела је Ђурђевић Стаменковски.
Она је навела да код једног дела људи који су сведочили појави фашизма и нацизма постоји бојазан да се он поново не повампири.
„Не само код нас, већ у читавој Европи, јер увек постоје краци те хоботнице зла. Али Србија се труди да, светкујући своју антифашистичку традицију, подвуче јасне линије и каже да ће бити безбедносно јака, али и војно неутрална, јер не жели да учествује у ратовима које нити је покренула, нити за које је одговорна. И зато изнад свега чувамо мир, чувамо стабилност, чувамо слободу и чувамо културу памћења као значајни путоказ за време које нам долази“, истакла је Ђурђевић Стаменковски.
Потпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР Београда Боро Ерцеговац рекао је да Народноослободилачки рат има посебан значај за ту организацију и да сваке године одају почаст родољубима обешеним на Теразијама.
„Као што смо учинили пре пар дана на Мишару и као што то сваке године чинимо у Орашцу, на Кадињачи, Церу, у Пријепољу и многим другим местима широм Србије. То је најмање што у знак захвалности можемо учинити за наше славне претке од Карађорђа па до хероја са Кошара“, навео је Ерцеговац.
Он је упозорио да се поново јављају покушаји прекрајања историје, да се поново јавља фашизам у неким новим облицима, а да су се посебно устремили на Народноослободилачки рат 1941-45. године.
Додао је да у СУБНОР-у Србије и СУБНОР-у Београда има мало живих бораца НОР-а и да их у главном граду има око 250.
„Зато смо ту ми, њихови потомци, поштоваоци њиховог лика и дела. И даље ћемо, заједно са осталим антифашистима, патриотама и родољубима, уз подршку и разумевање коју добијамо од власти, неговати културу сећања на наше славне претке“, истакао је Ерцеговац.
Град Београд је на Теразијама 1983. године подигао меморијал назван Споменик обешеним родољубима, рад академског вајара Николе Јанковића.
17.8.2026