Словачки песници и књижевници Адолф Сватоплук Освалд и Јосиф Бохуслав Бела су погинули у Српско турском рату 1876-1878, као добровољци у Српској војсци. Нашој генерацији је припала обавеза, али и част да се овим херојима достојно одужимо. Због тога оснивамо Одбор који ће Сватоплуку Освалду и Бохуславу Бели подићи спомен обележја.

Током 2021. године ћемо обележити 145 година од смрти ових словачких песника, који су значајани за словачку књижевност и културу, али и за српски народ и нашу државу. У ослободилачким ратовима које су Срби водили против Турске, од 1876. до 1878. године, поред осталих, учествовали су и добровољци из данашње Републике Словачке.

Међу њима се, са посебним пијететом, сећамо двојице словачких песника – Јосиф Бохуслав Бела је погинуо у борбама код Алексинца, а Адолф Сватоплук Освалд је свој живот, за српску слободу, дао на Дрини, код Сремске Раче. Адолф Сватоплук Освалд је рођен 12. маја 1839. у Банској Бистрици. Основно и средње образовање завршио је у Банској Бистрици, а од 1863 – 1866. студирао је филозофију на Универзитету у Прагу. Године 1862 је постављен за писара у суду у Банској Бистрици, касније је био уредник листова у Прагу, Будимпешти и у Словачкој. Писао је приче биографије, политичке коментаре осврте и вести у чешким и немачким часописима. Преводио је са немачког, пољског и мађарског језика. Писао је под псеудонимима: А. Св. Бистрицки, Ђетван, А. С. Похронски, Турански, Турски, Урпинов, Урпински. Сватоплук Освалд је погинуо као припадник добровољачких јединица у српској Дринској дивизији 4. јула 1876. године у бици код Сремске Раче. Јозеф Бохуслав Бела, рођен је 23. октобра 1832. у словачком месту Липтовски Св. Микулаш. По занимању је био занатлија, али се од ране младости посветио писању песама. Био је панслависта и баштинио је идеје словенске узајамности и славјанофилства. Тежио је упознавању културе свих словенских народа и носио се идејом да напише велику поему о Словенима. Након избијања српско-турског рата, попут других словачких добровољаца држећи се принципа словенског братства као и Хердеровско-Коларовске перцепције о Словенима, придружио се као добровољац српској војсци и погинуо у борби против Турака у близини Алексинца као припадник Дринске дивизије између 17. и 24. августа 1876. године.

Руско-турски ратови, као и национални ослободилачки покрет и ратови које су Срби водили против Турака током седамдесетих година деветнаестог века, представљали су значајну тему оновремене словачке литературе, а пре свега песништва. Српски ослободилачки покрети, у контексту књижевних дела и деловања оновремених словачких писаца, али и других представника тадашње словачке и словенске интелигенције, перципирани су као навиши акт словенске солидарности, хришћанско-словенског принципа, пожртвованости, херојства, људског савезништва и словенског братства, али и као узвишени облик борбе угњетаваних против надмоћног непријатеља и “вековног тлачитеља” а тиме и као примери мартирства. У општој клими славјанофилства која је постојала међу бројним Словенима, још током првих деценија деветнаестог века изграђене су чврсте културне везе између Срба и Словака, чиме је уједно започела блиска, пријатељска и искрена многострука сарадња између ова два народа која траје до данас. Негујући културу сећања на пале и страдале личности који су допринели стварању српске државности, односно модерне српске државе као независног, сувереног и самосталног политичког ентитета, Република Србија би требало да укаже адекватну почаст двојици словачких добровољаца и песника који су погинули у ратовима за њену слободу. У том циљу, предлажемо да се у част двојице страдалих песника поставе примерена спомен обележја. Постављањем меморијала, Јосифу Бохуславу Бели и Адолфу Сватоплуку Освалду, велики славјанофили и србофили, који су своје животе узидали у темеље српске државности и уписали их у меморију српско-словачког братства, добили би почаст којом би држава Србија на достојан начин изразила пијетет према онима који су своје животе положили за њену слободу. Адолф Сватоплук Освалд и Јосиф Бохуслав Бела су спојили песништво и слободарски дух и свој живот уписали у меморију српско – словачког братства. Одајући им почаст и призивајући славу ми данас треба да им се одужимо подизањем достојног спомен обележја.

У том смислу предлажемо да се у местима Сремска Рача и Алексинац поставе споменици, у знак сећања и исказивања пијетета на њихов херојски чин – Давање сопственог живота за српску слободу. Чланови Одбора: Милош Лончар, адвокат – председник Одбора, Нови Сад Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине – иницијатор подизања спомен обележја, Нови Сад Стане Рибич, Председник удружења Срба у Словачкој, Трнава, Словачка Кристијан Обшуст, антрополог и археолог, Београд Проф. др Милорад Дробац, економиста, Нови Сад Милан Кузмановић, политиколог, председник Центра за српско-словачке теме Нови Сад.

Др Небојша Кузмановић-директор Архива Војводине