Овогодишњи научни скуп одржан је на основу Пројекта „Превазилажење социјално-психолошких последица бораца у одбрамбено-отаџбинском рату и у одбрани од НАТО агресије“, који је Градском одбору СУБНОР-а Ниш одобрило и финансирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Из Пројекта настао је тематски зборник под називом „Социјално-психолошке последице код бораца у рату“ из саопштења учесника научног скупа који су се првенствено бавили социјално-психолошком проблематиком бораца у току и након грађанског рата на простору бивше СФРЈ, отаџбинско-одбрамбеним ратом и одбраном од НАТО агресије.
Поред тога, аутори научног скупа бавили су се и последицама које су ови ратови оставиле на ширу популацију, економску, еколошку, културно-историјску деградацију, здравствене проблеме бораца и становништва, насилним протеривањем и изгоном становништва из подручја која су била захваћена ратним дејствима. Све нас то данас, а и убудуће, по тврдњи аутора, снажно обавезује да негујемо културу сећања и изнова, из научне перспективе, али и актуелних дешавања, истражујемо шта се догађало нашим борцима и српском народу у целини сецесијом делова територије са већинским српским становништвом у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.
Тематски зборник радова садржи дванаест претходно написаних радова, а које су рецензирали еминентни познаваци социјално-психолошких последица по борце и грађане, универзитетски професори који се баве овом облашћу – емеритус проф. др Андон Костадиновић, академик Србско научног друштва (претеча САНУ), проф. др Предрага Дамњановић и проф. др Веселин Конатар. Након тога, у организацији Градског одбора СУБНОР-а Ниш, публиковани Тематских зборник радова, уз пригодни сажетак усменог саопштења аутора, данас је јавно представљен у Дому Војске Србије у Нишу.
Аутори научних радова су истакнути научни радници из области социологије, психологије, правних и економских наука, као и историчари, публицисти, архивисти, дугогодишњи истраживачи и непосредни учесници у ратовима 90-тих година прошлог века.
Почетак научног скупа отпочео је поздравним речима председника Градског одбора СУБНОР-а Србије у Нишу и члана председништва СУБНОР-а Србије пуковника у пензији Анђелка Милићевића. Он је поздравио присутне госте: бригадног генерала Жарка Лазаревића, председника подружнице Клуба генерала и адмирала Србије у Нишу и домаћина научног скупа, рецензенте, ауторе и људе од знања, звања и писане речи који су узели учешће у научном скупу, заменицу градоначелнице града Ниша госпођу Душицу Давидовић, изасланика команданта Копнене војске Србије потпуковника Златка Петрића, изасланика председника СУБНОР-а Србије проф. др Хајрадина Радончића, пуковника, учесника ратова 90-тих и НАТО агресији на СРЈ и чланове СУБНОР-а Србије града Ниша.
Овом приликом је посебно, са великим поштовањем и уважавањем, поздравио генерале ВРС, који су од првог дана на позив свог народа стали на браник отаџбине са својим борцима и народом, стварали и створили Републику Српску: генерал-потпуковника Николу Делића, команданта Седмог херцеговачког корпуса, а касније заменик министра одбране и министар одбране у влади РС, генерал-потпуковника Живомира Нинковића, ратног команданта РВ и ПВО Војске Републике Српске и генерал-потпуковника мр Петра Шкрбића, помоћника Главног штаба ВРС.
Председник Анђелко Милићевић, између осталог, истакао је. „До сада смо одржали једно стручно саветовање, а ово је трећи научни скуп који за три године постојања Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије Града Ниша организујемо и по коме смо постали препознатљиви, не само као СУБНОР Града Ниша већ и у југоисточној Србији и СУБНОР-у Србије.
И команда Копнене војске Србије, на челу са командантом генерал-потпуковником Милосавом Симовићем, Град Ниш на челу са градоначелницом Драганом Сотировски и њихове институције су, захваљујући нашим активностима, препознали наш рад и пружају нам подршку да и даље негујемо културу сећања на херојске подвиге наших бораца у ослободилачким ратовима Србије.“ У том смислу посебно је истакао оне који су пружили свесрдну помоћ СУБНОР-у Ниша у остваривању програмских задатака: команданту Копнене војске генерал-потпуковнику Милосаву Симовићу, декану Факултета физичког васпитања проф. др Миловану Братићу, директорици Историјског архива града Ниша госпођи Снежани Радовић и њеним сарадницима.
Пре него што је дао реч проф. др Видимиру Вељковићу, председнику Скупштине СУБНОР-а Србије Града Ниша, уреднику Тематског зборника радова, који је даљим током научног скупа руководио, проф. др Хајрадин Радончић, пуковник у пензији, изасланик председника СУБНОР-a Србије, уручио је највеће признање „Велико хвала“ СУБНОР-а Србије госпођи Душици Давидовић, заменици градоначелнице Града Ниша, која се бираним речима захвалила на добијеном признању и обећала да ће Град и она лично као и до сада пружити неопходну помоћ у раду СУБНОР-а Ниш. Овом приликом додељена је и Повеља СУБНОР-а Србије Момчилу Јовићу, председнику СУБНОР-а Градске општине Црвени крст и члану ГО СУБНОР-а Ниш.
Научном скупу најпре су се обратили рецензенти проф. др Андон Костадиновић и проф. др Веселин Конатар који су позитивно оценили радове са научног скупа, али и дали одређене сугестије у обради ове значајне појаве за друштвену бригу о борцима свих нивоа власти и друштва у целини.
Уследио је наступ аутора који су у својим радовима обухватили разнородне проблемске теме којима су највећим делом приказани проблеми социјално-психолошких последица бораца и становништва у ратним дејствима. Проф. др Зоран Р. Пешић образложио је теоријско-филозофске перспективе социјално-психолошких проблема код бораца сагледано након НАТО агресије на СРЈ, проф. др Видимир Вељковић навео је основне теоријско-емпиријске чиниоци – деградацију моралног интегритета човека у рату, проф. др Горан Младеновић, прeцизно је указао на непоштовање међународног права и правила ратовања у НАТО агресији на нашу земљу.
Такође, проф. др Небојша Милићевић, образложио је ратове и НАТО агресију, проф. др Зоран Миладиновић бавио се социјално-психолошким аспектима код бораца са занимљивим називом „Рат у нашим душама“, мр Петар Шкрбић, говорио је о, до сада, непознатим чињеницама социо-психолошким последицама рата против Срба у Босни и Херцеговини, дипл. инж. Снежана Радиновић, изнела је чињенице о последицама НАТО агресије на квалитет човековог живота и животне средине. Мр Новица Ранђеловић прецизно је документовао социјално-економске последице НАТО агресије у граду Нишу. Поред тога, проф. др Наташа Костић и проф. др Бојан Ћорлука дали су емпиријски приказ социјалне дистанце народа у БиХ након завршеног отаџбинско-одбрамбеног рата на овом простору.
Историјски прецизно и архивски документовано, Ивана Јовановић, архивски саветник Историјског архива Ниш, чињенично је навела социјално-психолошку проблематику НАТО агресија на Ниш кроз призму новинских чланака „Политике“, а Бобан Јанковић, такође архивски саветник Историјски архива Ниш, презентовао је бомбардовање Ниша у НАТО агресији виђено очима чувеног нишког публицисте Драгољуба Ж. Мирчетића. Овом приликом, што је од посебне важности, проф. Богдан Андрејић, дао је приказ јуначке одбране наших бораца на Кошарама у књизи „Крвава граница“ Драгутина Димчевског.
На крају овог сажетог прегледа презентованих научних радова с правом се може закључити да су научни погледи аутора, објављени у Тематском зборнику радова, на објективан и непристрасан начин указали на важне догађаје из грађанског рата, отаџбинско-одбрамбеног рата и у одбрани од НАТО агресије са последичног социјално-психолошког становишта бораца и становништва на територији на којој су се изводила борбена дејства. Такође је указао на читаву једну велику и незаобилазну област из наше новије историје и као таква представља значајан корак у подстицању нових и даљих сродних истраживања.
А када је реч о култури сећања, једногласно je мишљење свих учесника научног скупа, како аутора научних радова, тако и гостију и присутних генерала који су командовали српским борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у Републици Српској, да не смемо дозволити да у нама превлада заборав о борцима који су својим учешћем и многим жртвама у овим ратовима допринели очувању вишевековне слободе. Наиме, како је Зоран Миладиновић, један од аутора Зборника, написао да, иако је прошло више од две деценије како је на тлу Балкана заћутало оружје, последице ратова су несумњиво остале. Посебно је 1999. година дубоко урезана у сећање грађана Србије. Свима је било тешко, а најтеже људима у униформи. Страх за сопствени живот и животе ближњих, страшне слике које не трпе описе, многим борцима су оставиле психичке ожиљке које и данас трају. Мада држава на различите начине помаже ратним ветеранима и да постоји општа сагласност да би требало предузети делотворније кораке ради њихове социјализације, положаја у друштву и материјалног збрињавања, ратни ветерани су незадовољни неповољним третманом у државним институцијама, лошим јавним имиџом, неадекватним и неприхватљивим нормативним решењима. И зато ово питање које се односи на борце изменом постојећег Закона из 2020. године треба што пре решити. Јер, ако се оно што пре повољно не реши, многи ће у евентуалном одбрамбеном рату, уз неспорно родољубље којим су вишевековном борбом српског народа задојени, запитати да ли ће и тада неко мислити о њиховом интегритету.
На крају научног скупа директор Високе школе за криминалистику и безбедност у Нишу проф.др Веселин Конатар додело је ГРАМАТУ Анђелку Милићевићу председнику СУБНОР-а Србије града Ниша, као знак захвалности за хуманост и несебичну помоћ исказану према студентима, наставном и ненаставном особљу ове високошколске установе након пожара којим је у потпуности зауставио нормално одвијање наставног процеса.
Ваша великодушност неће бити заборављена.
Након завршеног научног скупа генерал-потпуковник Милосав Симовић, командант Копнене војске, примио је делегацију генерала учесника отаџбинско-одбрамбеног рата у Републици Српској, учеснике научног скупа и чланове СУБНОР-а Ниш на челу са председником Анђелком Милићевићем. После срдачног разговора и размене мишљења гости су обишли Музеј Копнене војске и Спомен собу и том приликом се уверили да је у самој згради команде Копнена војске, креирана јединствена и узбудљива панорама прошлости, својеврсни музеј (ма како га у папирима називали), у коме је на зидовима ходника и плафонима зграде команде представљена позната, па и непозната, прошлост српске оружане силе од 7.века до данас. Посетиоци су са неверицом сагледали све „ископане“ податке, фотографије, експонате који „говоре“ историју, али је посебно одушевљење изазвао патриотизам који извире из преко 13 хиљада фотографија, текстова, карата и скица, ратних застава и ознака, војних униформи, наоружања и војне опреме, размештених у сваком кутку четвороспратног објекта. Командант Копнене војске генерал-поптуковник Милосав Симовић је нагласио посетиоцима из СУБНОР-а и учесницима научног скупа да његови сарадници раде и даље, прикупљају нове вредности, а жеља им је да у наредном периоду Спомен собу интензивније посећују ученици седмог и осмог разреда основних школа, средњих школа и факултета.
Накоп посете спомен соби командант КоВ генерал-потпуковник Милосав Симовић и гости су у срдачном разговору разменили утиске и мишљења по питањима очувања патриотизма, одбране земље и разбоја СУБНОР-а. Генерал-потпуковници Делић, Нинковић и Шкрбић су изразили одушевљење оним што су видели у Спомен соби Копнене војске, одали признање генералу Симовићу и његовим сарадницима на свему што су учинили, а посебно изразили задовољство што су у Спомен соби достојно сагледани детаљи из борбе Војске Републике Српске и људи који су у тој борби учествовали. Они су иницирали да што више људи, поготово младих, из Републике Српске види благо историје српског народа у седишту команде Копнене војске. Директор Високе школе струковних студија професор др Веселин Конатар је затражио да сви студенти Високе школе посете Спомен собу и надахну се патриотизмом на том врелу српске историје.
Генерал-потпуковник Милосав Симовић се захвалио на лепим речима, прихватио предлоге за будуће посете Спомен соби и том приликом закључио: ,,Поред редовних обавеза и задатака Копнене војске, неопходно је да имамо и одличну сарадњу са државним органима и локалним самоуправама, школским и универзитетским институцијама, СУБНОР-ом и другим патриотским организацијама у Нишу и широм Србије“.
27.12.2023