Ових дана сећамо се једног величанственог успеха Црвене армије на прелазу 1941. у 1942. годину, што је уједно био крај „блицкрик“ стратегије. Ради се о битки за Москву.
Крајем августа 1941. Хитлер је издао директиву, процењујући ситуацију са Генералштабом Вермахта, да Москву, као центар совјетске државе, наоружања и транспорта, треба окупирати пре зиме. У складу са овом директивом, немачки Вермахт започео је операцију заузимања совјетске престонице 2. октобра 1941. године офанзивом групе Армија.
Насупрот плановима, временски услови и војни отпор совјетских снага спречили су муњевит напредак нациста. Поред тога, почетком децембра, Немци су проценили да Совјети немају снаге и капацитета за контранапад без да обезбеде знатно појачање. Немци нису рачунали са тим да ће генерал армије Георгиј К. Жуков успети да консолидује снаге код Москве до средине октобра.
Велика офанзива у подручју Калининског фронта, као и западног, 5. децембра не само да је зауставила надирање Вермахта, већ је овом операцијом која је трајала до 7. јануара 1942. Црвена армија потиснула Немце 250 километара западно, на фронту дугом 1.000 километара.
Не процењујући добро борбену готовост Црвене армије, Хитлер је забранио повлачање средином децембра, на основу идеје да би велико избегавање борби повлачењем снага довело до комплетног губитка тешке артиљерије и опреме. Хитлер је, такође, сматрао да би постављање сопствене војске у овакав незавидан положај довело до фанатичног отпора у борби за голи живот.
Упркос свим напорима Хитлер је био приморан да призна пораз и нареди повлачење 15. јануара 1942. По први пут од 1939. Вермахт, навикнут на победе, тешко је поражен. Тако је уједно срушен мит о немачкој непобедивости. Губитци Вермахта процењују се на 500.000 мртвих и рањених, плус најмање 100.000 страдалих од промрзлина. Материјални губици износили су: 13.000 тенкова, 25.000 пушака и преко 15.000 моторних возила.
Никако се не смеју заборавити огромни напори совјетског народа у Москви и другим местима, да одбрне своју отаџбину. Људи у Москви спремали су се и на евентуални ваздушни удар Немаца. Совјетски борбени батаљони и Комсомолске бригаде биле су стациониране у баракама спремни за бој. Установљени су и раднички батаљони.
Од октобра 1941. скоро 2.000.000 људи је евакуисано из града. Многа уметничка дела из музеја и Кремља, чак и Лењиново тело измештени су из града на сигурно.
Да би се осигурала производња оружја преко 200.000 радника и радне опреме премештено је на исток.
Московски цивилни одбрамбени систем организован је, под командом генерал – пуковника Павела А. Артемјева и добрим делом то је био рад на утврђењу града. Артемјев је такође водио индустријску производњу, транспорт, комуникације и снабдевање становништва храном.
Ова величанствена војна победа у битки за Москву, извојевана је, како на фронту тако и од стране совјетског народа на кућним праговима, и несумњиво је допринела успону партизанског начина ратовања на окупираним деловима СССР-а. Ова битка, овај важан успех и симбол рањивости нациста одјекнуо је и у Сједињеним Америчким Државама којe су се управо суочилe са нападом на Перл Харбор.
