У знак сећања на погинуле борце и све жртве српске голготе у Првом светском рату, данас је, на 103-годишњицу у Нишу обележен дан када је српска војска ослободила овај вечно слободилачки град – ратну српску престоницу Великог рата.
Пригодној свечаности испред споменика војводи Петру Бојовићу, уз војне почасти и култне српске песме „Ој Србијо“, коју је извео чувени нишки музичар Драгослав Михајловић Канаринац, присуствовали су бројни грађани и грађанке Ниша. Том приликом венце су положили делегације Нишавског управног округа, Копнене војске Војске Србије, Полицијске управе Ниша, Града Ниша на челу с градоначелницом Драганом Сотировски, градских општина Града Ниша, Српско-руског хуманитарног центра Ниша, Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова и других организација ослободилачких ратова Ниша.
На комеморативном скупу пригодним речима обратио се Душан Андрејевић, историчар Историјског архива Ниш. Између осталог, он је истакао: „Велики рат, или како је касније назван ‘Први светски рат’, највећи је ратни сукоб у историји цивилизације до тада, и вероватно највеће губилиште у историји српског народа. Стога наша је обавеза да чувамо сећање на наше претке који су учествовали у том Великом рату“.
Нагласио је да је „Град Ниш, не само да је био сведок ратних страхота, већ је активно учествовао у креирању и току самог рата. Пошто се српска престоница налазила на Сави и Дунаву, тј. на самој граници са Аустроугарском која се спремала да сваког тренутка објави рат, Ниш са поносом преузима титулу ‘ратне престонице’ непосредно пред почетак рата“. Наиме, у Нишу је одсела Влада, чија су Министарства била у згради Бановине, Народна скупштина која је заседала у Официрском дому, Краљ Петар Карађорђевић који је био гост нишке трговачке породице Попић, као и престолонаследник Александар, дипломатске мисије свих великих сила, новинари, тајни агенти“. Једноставније, „Ниш је био, источњачка варош, где се бекством склонио остатак државности Србије на издисају“. Град од неких 20.000 становника, постао је престоница од 120.000 људи.
У светским размерама, како је навео овај историчар, „град Ниш остао је забележен као место где је започео Први светски рат“, будући да је тог 28. јула 1914. године „председник Владе и Министар спољних послова Никола Пашић седео у хотелу Европа, на месту данашње Главне поште у Нишу, када су му донели телеграм о објави рата“. О значају овог телеграма, који је послат из Беча а пристигао у Ниш, говори нам и то да је УНЕСКО, у скорије време, донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света“.
Забележено је да Ниш као престоница угостио и велики број страних дипломата – амбасадори Царске Русије, Британске Империје, Француске као и Сједињених Америчких Држава који су били гости овог града и заједно са српском Владом доносили одлуке које су биле круцијалне за ток рата, и то не само на Балкану, већ и за Велики рат уопште.
Овом приликом историчар Душан Андрејевић истакао је: „Једна од круцијалних одлука која је донета у овог граду и чије последице се и данас осећају је ‘Нишка декларација’. Овом декларацијом је српски народ изабрао своје циљеве и јасно дефинисао за шта се бори. Из Нишке декларације родила се Југославија, држава која је обележила Балканско полуострво следећих 70 година“.
Иначе, Ниш као ратна престоница, био је дом многим великанима. Нишким улицама су се тада могли срести Стојан Новановић, Мика Алас, Бранислав Нушић, Јован Цвијић, Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Анте Трумбић, Франо Супило и многи други. Њихова појава деловала је често умирујуће на узнемирени град.
Међутим, сва та гужва, хаотичност, енергија одједном нестаје октобра 1915. године са Тројним нападом на Србију. Било је потребно да Србију нападну немачка, аустроугарска и бугарска војска да би натерали српску војску на повлачење. А о српској војсци нема се шта друго рећи, него цитирати једну реченицу сер Роберта Ситона Вотсона, британског политичара и историчара и великог хуманитарног радника, који је рекао: „Код њих су војска и народ једно, на начин који је нама, на нашем острву, сасвим стран“.
Уследила је Албанска голгота и три године окупације Ниша и целе Србије. Није се могла наћи кућа у Србији која није изгубила неког свог. Жртва коју поднео српски народ била је застрашујућа. Србија је изгубила око 60% мушког становништва. То су незамисливе бројке и скоро је немогуће схватити из данашње перспективе такву врсту жртве, поготово када се зна да је та измучена војска успела да се регенерише, подигне попут Феникса, успостави фронт, пробије га, избаци из рата пола милиона војника Централних сила и самим тим растерети Западни фронт, омогући им победу и победоносно се врати кући.
„Тај магичан пробој Солунског фронта“, како је рекао Душан Андрејевић, „који је умногоме олакшао победу савезницима, скратио ратна дејства за више месеци и на крају крајева спасио многе животе, дужни смо да чувамо у сећању и да не дозволимо да њихова жртва буде узалудна“.
Овом приликом истакао је и зашто данашњи дан посебан. Генерал Петар Пешић, по рођењу Нишлија, помоћник начелника српске Врховне команде војводе Живојина Мишића, пише: „Ниш је имао нарочитог утицаја на душе целе српске војске; то је друга српска престоница; ослобођењем Ниша били смо убеђени да је ослобођење остале наше отаџбине лака ствар. Ниш је имао нарочито психичко или још боље да кажем, магично дејство на дух целе српске војске“.
Овим речима, као што се види, генерал Пешић нам само појашњава да је управо у Нишу, граду у коме је Велики рат започео, на неки начин и завршен. „После овог 12. октобра 1918. године и протеривања немачке војске која је пробала да се реорганизује баш у Нишу, ништа више није могло да заустави српску војску. Војску коју је предводио, тада већ војвода Петар Бојовић. Човек испред чије бисте данас стојимо и коме одајемо пошту. Човек који је са својом Првом армијом први пробио Солунски фронт и у једном даху ослободио Србију од трогодишње окупације. Човек чијим моралом се морамо водити“.
Зато се на овај дан с поносом сећамо свих недаћа кроз које су прошли наши стари, у нади да никада ништа слично нећемо проживети, већ бити поносни што смо потомци таквих људи.
Обележавању данашњег датума из незаборавне српске историје допринело је и сећање Бранислава Бата Бојовића праунука емотивним сећањем на свог претка једног од наших славних војвода Петра Бојовића.
На крају прославе, Анђелко Милићевић, координатор Нишавског управног округа и члан предедништва СУБНОР-а Србије уручио је повеље – признања СУБНОР-а Србије TV BELLE AMIE и TV ZONA PLUS из Ниша. Јер СУБНОР Србије не заборавља своје борце из Првог светског рата, али и да окупи све борце из свих ослободилачких ратова које је српски народ водио.
Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији
- октобра 2021.