У Белој Цркви код Крупња 7. јула обележен је свечано Дан устанка против фашизма и његових слугу. Положени су венци првим устаницима, из многих градова Србије и борачких организација, Жикици Јовановић – Шпанцу, Др. Милошу – Миши Пантићу и Чедомиру – Чеди Милосављевићу. После Српске химне, уз пригодан уметнички програм говорили су председник општине Крупањ, председник СУБНОР-а Србије и секретар министарства за рад социјална и борачка питања. Иначе на данашњи дан овде је Србија рекла СЛОБОДА.
На данашњи дан 1941. на вашару окупљеним грађанима устаници су говорили да ометају фашистичке делатности, рад фабрика и да устану против тиранина и његових слугу. Неко је јавио жандармима за скуп који су у име окупатора дошли бициклима из Крупња (кога су касније као Лозницу и Бању Ковиљачу заједно ослободили четници и партизани) са пушкама да растерају народ. У то време је 20-ак устаника већ напустило скуп и одлазећи у оближњу шуму око 30 метара удаљену. Жандари су бацили бицикла и репетирали пушке. Кад је Жикица (искусан Шпански борац) који је био последњи, чуо шкљоцање затварача, окренуо се и убио оба квислинга, Богдана Лончара и Миленка Бранковића. То је права истина. Квислиншке жандаре рехабилитовао је корумпирани судија и скоро све остале издајнике и квинслинге без обзира на историјске доказе и Немачке извештаје не водећи рачуна о истини
Заборавља се рећи да су жандари у Србији били Квислиншке слуге и да су у Београду у јуну стрељали 13 комуниста. Да су 22. јуна ухапсили неколико стотина комуниста који су касније стрељани. Такође су у Београду 21. јуна жандари ухапсили 166 комуниста који су исто тако стрељани.
Зато овај датум 7. јули треба уврстити поново у Државне празнике. Чак су престижне државне награде биле СЕДМОЈУЛСКЕ.
Нека је вечна слава устаницима и палим борцима за слободу.
„Антифашизма није само историјска одредница једног времена. Она је трајна цивилизацијска вредност, заснована на слободи, једнакости, солидарности и отпору сваком облику насиља и ропства” како је речено на овом свечаном скупу.
