Студент медицине, члан ЦК КПЈ и народни херој Југославије. Рођен је 9. јануара 1914. године у селу Перлезу, код Зрењанина. У Новом Саду завршио је Јеврејску основну школу, а затим државну мушку гимназију. Члан СКОЈ-а постао је 1932. године. Био је секретар организације СКОЈ-а на Медицинском факултету, члан Универзитетског већа студената Београдског универзитета и члан управе Удружења југословенских медицинара. Децембра 1933. године учествује у организовању акције студената у Београду против суђења Георги Димитрову и другим комунистима у Немачкој. Те године примљен је у КПЈ. Почетком 1934. године, покренуо је и уређивао лист „Медицинар“, а у фебруару је постао члан МК СКОЈ-а за Београд, а у марту члан ПК СКОЈ-а за Србију, који је формирао Благоје Паровић. По упутствима Паровића, Шиља је организовао штампање и био главни уредник „Младог комуниста“, органа ПК СКОЈ-а за Србију. У провали партијске и скојевске организације у Београду, 9. јула 1934. године, ухапшен је и од Суда за заштиту државе, 29. децембра 1934. године осуђен на 3 године родије, коју је уздржао у Сремској Митровици.

После изласка с робије, 9. јула 1937. године, наставља делатност у Војводини. У Бачкој и Банату је са Жарком Зрењанином радио на стварању и јачању партијских организација, а у Београду окупља и политички делује међу војвођанским студентима, као члан Покрајинског одбора напредних студената из Војводине. Тада је постао члан ЦК СКОЈ-а.

Када је, 19. јуна 1938. године, полиција расписала за њим потерницу због „комунистичке пропаганде“, прелази у илегалност, иако му није суђено, Суд за заштиту државе осудио га је, 17. новембра 1938. године, на 15. година робије. У лето и јесен 1938. скривао се и активно политички деловао, пишући разне текстове у низу радничких листова Србије и Војводине. По директиви ЦК КПЈ, крајем новембра 1938. године, пребачен је у Загреб.

У строгој илегалности радио је у Централној партијској техници у Загребу. Искуство из ранијег рада и знање стечено на робији тада је примењивао на овом врло одговорном задатку. Илегалан пертијски материјал, партијска штампа и литература у великим количинама и сигурним каналима растурана је по читавој земљи. На V земаљској конференцији КПЈ, октобра 1940. године у Загребу, изабран је за члана ЦК КПЈ. Пред рат је радио у Загребу као инструктор ЦК КПЈ у загребачкој партијској организацији, и руководио Централном партијском техником. У лето 1940. године био је један од предавача на партијском курсу у Мађарској, а затим и на вишем партијском курсу у Загребу.

После окупације Краљевине Југославије, радио је на јачању партијске организације и формирању ударних група у Загребу. Са загребачким комунистима организовао је прикупљање оружја и санитетског материјала, организовао саботаже и диверзије, и убиство злогласног полицијског агента Тиљка, почетком јула 1941. године. По директиви ЦК КП Југославије и ЦК КП Хрватске, почетком августа 1941. године, у својству делегата Централног комитата, одлази у Далмацију да помогне ПК КПЈ за Далмацију у организовању партизанских одреда и оружане борбе.

После обавњеног задатка у Сплиту и Шибенику, Шиља је отишао на подручје Затона и Водица, а затим је кренуо у Буковицу. На пут је кренуо 14. августа увече. Међутим током ноћи ја са својим водичем залутао, па је, у зору 15. августа 1941. године, на препад ухваћен док се умивао на врелу код села Вачана. Италијани су заробљенике спровели у Скрадин, где су их после испитивања стрељали, мада нису знали да су стрељали Павла Папа, јер су код њега нашли исправе на име Вјекослава Магдалинића, а он им ништа није признао, па чак ни своје име. Пред само стрељање, Павле Пап Шиља је, стиснуте песнице, рекао: „Идите своме Мусолинију, и реците му како умиру комунисти. Живела слобода!“

За народног хероја Југославије проглашен је 5. јула 1945. године.