У топличком селу Поточић, недалеко од Прокупља, 31. октобра организована је комеморативна свечаност поводом петогодишњице откривања Спомен–чесме са гранитним спомеником на коме су уклесана имена 124 мештана у Првом, Другом и ратовима из деведесетих година прошлог века. На црвеном споменику, који симболизује крв проливену за слободу отаџбине, споменику ширине пет и висине пет метара су још уклесани грб Краљевине Југославије, српска рамонда, звезда петокрака и часни крст. При врху је икона Светог Јована, најчешће славе Поточићана.
На Спомен-чесму су најпре положени венци СУБНОР-а Србије, Савеза потомака и Ратомира Тимотијевића Тима, добротвора који је личним средствима саградио овај споменик и његов је ктитор.
Локални свештеници одржали су помен пострадалим мештанима поточића у минулим ратовима.
Скупу су се обратили Ратомир Тимотијевић Тим, Данијела Ристић, у име мештана Поточића, Анђелко Милићевић, члан Председништва СУБНОР-а Србије, потпуковник Борко Бућковић, у име Команде Копнене војске, генерал Милош Ђошан, потпредседник Клуба генерала и адмирала Србије и пуковник Звонимир Пешић, један од заслужних за изградњу овог спомен-комплекса.
Обраћајући се присутнима Ратомир Тимотијевић је подсетио да су предивни стихови пуковника Станоја Јовановића: ,,Клањамо се сенима храбрих,/ пркосу смрти и тешких рана,/загледани у мајку Србију,/ од Цера до Крфа и Кајмакчалана видљиви само на овом споменику, јер су писани наменски. Навео је да је пре више од двадесет година хтео недалеко од споменика да сагради цркву и да је темеље освештао тадашњи владика нишки, а потоњи патријарх српски господин Иринеј. Међутим, ускогрудост двојице мештана учинила је да градња не буде настављена. Онда је, проучавајући историју свога краја, Тимотијевић одлучио да поправи чесму у центру села коју је саградио његов деда и надгради велелепни споменик пострадалим мештанима у свим ратовима вођеним током 20. века. Речено је и учињено уз присуство високих званица Републике Србије и локалних органа пре пет година.
Данијела Ристић је у име Поточићана казала да се нада да ће се већ од идуће године, на овај дан, долазити асфалтираним путем, достојним 21. веку. Наиме, каљави макадамски пут из села је отерао многе мештане у потрази трбухом за хлебом широм Србије и у друге земље света. Према последњем попису Поточић има само 231 становника. Оваква дела, нагласила је, праве се за будућност.
Члан Председништва СУБНОР-а Србије пуковник Анђелко Милићевић пренео је поздраве председника генерала Видосава Ковачевића. Навео је да та организације броји око 120.000 чланова. Подсетио је на страдања Срба у логору Црвени Крст. На Бубњу изнад Ниша лежи између 10.000 и 12.000 наших сународника. Три песнице симболизују отпор окупатору и жудњу за слободом. Истакао је да где год путује по Србији приповеда о јединственом споменику у Србији, где су грб Краљевине и звезда петокрака на истом месту. Уједно прича и о ктитору споменика и да би добро било да се настави градња цркве.
Потпуковник Борко Бућковић је пренео поздраве генерала Симовића, који због обавеза није могао да присуствује свечаности.
Обраћајући се окупљенима генерал Милош Ђошан пренео је поздраве Клуба генерала и адмирала Србије и бораца 52. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, чији су припадници већином били из Топлице. Захвалио је свима што су дошли да се спомену сви јунаци. Захвалио је Тимотијевићу што брижљиво негују традицију, сећање и памћење на градитеље славне историје.
У оквиру културно-уметничког програма Ивана Ђурковић надахнуто је рецитовала своју ,,Опомињућу песму“. Посвећена је старом добу, где се поштује огњиште.
О мукама мајки, жена, сестара, по тексту Небојше Озимића, монолог је веома емотивно је казивала глумица Марије Окичић.
Вокални солиста баритон Иво Стојановић отпевао је песму ,,Пукни зоро“.
Вајар Чедомир Ристић, који је пројектовао споменик, поклонио је рељеф Ратомитру Тимотијевићу Тиму са његовим ликом. Том приликом казао је да постоје много веће вредности од новца, да су ретки људи као што је ктитор споменика. Похвалио је његову храброст и упорност.
Генерал Милош Ђошан поклонио је Ратомиру Тимотијевићу књигу ,,Војска Југославије у одбрамбеном рату 1999. године“, чији су аутори истакнути команданти и носиоци високих војних функција у одбрани земље.
Тимотијевић је, на крају свечаности, предложио да се искористи простор 36 пута 12 метара, асфалтира и да се тамо подигну један кош, мала статива за фудбалску викторију малишана и четири дечје справе за игру.
