Петар Лековић

Каменорезачки радник и први народни херој Југославије. Рођен је 23. новембра 1893. године у селу Сврачково, код Ужичке Пожеге. У Првом светском рату храбро се борио у српској војсци. После рата вратио се у своје село и бавио се каменорезачким занатом. Истицао се опредељеношћу за социјалну правду и борбом за права радника и сељака, за стварање праведнијих односа у друштву, који неће бити засновани на експлоатацији. После Првог светског рата постао је члан КПЈ, а затим и члан месног комитета КПЈ у Ужичкој Пожеги. Патријско-политичком делатношћу нарочито се истакао после 1938. године, када је партијски рад у срезу нагло оживео.У НОБ је ступио јула 1941. године, заједно са своја три сина. Већ у првим борбама показао је велику храброст и своје богато ратно искуство. Народ је почео да ствара легенде о њему, његовој храбрости и борбеним подвизима. Четрдесетосмогодишњи ратник из два светска рата неуморно је преносио своја ратна искуства на младе другове, саборце – партизане.
Првог марта 1942. године, када је формирана II пролетерска НОУ бригада у Чајничу, постављен је за заменика команданта I батаљона. Увек је јуришао неустрашиво, смело и одлучно на непријатеља. Приликом напада II пролетерске бригаде на италијански гарнизон у Чајничу, у ноћи између 30. априла и 1. маја 1942. године, улетео је у италијански бункер, ухватио пушку за цев и кундаком убио неколико запрепашћених италијанских војника. Из борбе се увек враћао последњи.
Погинуо је у III непријатељској офанзиви, средином 1942. године, на Живњу, северно од Гацка, у борби против Италијана и четника, која је трајала целе ноћи. У свитање се батаљон морао повући, јер је остао без муниције. Петар Лековић је застао да голим рукама одваљује стење, отискује га на непријатељске војнике и штити одступницу батаљону, који се повлачио уз брдо. Изрешетан је киршумима непријатеља у тренутку када је одваљивао последњу стену, да би је отиснуо на непријатеља.
На предлог Врховног штаба НОВ и ПО Југославије, ЦК