У Петроварадину у организацији МУ СУБНОР-а „Коста Нађ“ Петроварадин уз подршку СУБНОР-а АПВ одата је пошта стрељаним мештанима Батајнице који су смрт нашли у Петроварадину 1914. године.
Цвеће и венце на споменику страдалима на Петроварадинској тврђави и код спортског игралишта положили су организатори – СУБНОР Петроварадина и Батајнице, начелник Јужнобачког округа г-дин Милан Новаковић, СУБНОР АП Војводине, СУБНОР града Новог Сада, Удружење ваздухопловаца Војводине и потомци страдалих.
Окупљене је поздравио начелник Јужнобачког управног округа Милан Новаковић, Милован Вујић испред СУБНОР-а Петроварадина, Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АП Војводине и Сава Богуновић испред СУБНОР-а Батајнице.
Осим подсећања на овај догађај који се збио 12. и 17. септембра 1914. у својим говорима они су истакли значај неговања Културе сећања и упутили снажну поруку да се оваква злодела више никада не понове на нашим просторима.
Јово Барошевчић нагласио је да „њихова жртва није била узалудна. Они су постали симбол отпора и родољубља. Њихова имена су урезана не само у камен, већ и у трајно, колективно, сећање нашег народа“.
Милан Новаковић истакао је „данас, када живимо у миру и слободи, имамо дужност да се сећамо. Али и обавезу да из тог сећања извучемо поуку – да је јединство највећа снага једног народа“.
У знак сећања на жртве Соколско друштво Петроварадин подигло је на Споменик на Петроварадинској тврђави где су првобитно била положена и тела стрељаних. Међу стрељанима је и сликарка Даница Јовановић, чији су животни пут прекинули хици аустроугарских војника 12. септембра 1914 године. Тела су касније сахрањена у породичним гробницама страдалих. Само 5 дана касније, 17. септембра 1914. године, недалеко од пруге у Петроварадину из групе од 2000 цивила који су били упућени у логор код Осијека изведена је група младића и у знак одмазде стрељани су Живан Марковић, Максим Мијовић, Богољуб Бокун, Станко Радојчић, Славко Егленђија, Милан Степановић, Иван Шенковић и Светозар, Рајко, Петар и Никола Јовановић. Остали Батајничани су до краја рата били углавном у логору у околини Осијека. Њима у спомен Соколско друштво је 1934. године подигло споменик. Споменик је срушен и затрпан 1941. године од стране усташа након што је Срем ушао у састав тзв. Независне Државе Хрватске, да би 1945. године након ослобођења споменик био обновљен.
СУБНОР Петроварадина и Батајнице деценијама уназад заједнички организују обележавање страдања мештана Батајнице, Бешке, Војке, Сремских Карловаца, Земуна, Бољевца и Руме у Петроварадину 1914. године, традиција која ће бити настављена и у будућности.
23. септембар 2025.