ПРЕИСПИТАЈТЕ УСЛОВЕ ЗА РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ
Нисмо задовољни начином на који се примењује принцип репрезентативности, посебно због тога како је процењен број чланова наше организације – стоји у писму потпредседника Владе и министру др. Јовану Кркобабићу, које је у име СУБНОР-а Србије, послао председник Републичког одбора проф.др Миодраг Зечевић.
Текст писма гласи:
Поштовани друже потпредседниче желимо да истакнемо неке чињенице и принципијелне предлоге за измену постојећег начина одређивања репрезентативности удружења у области борачко-инвалидске заштите. Ваш претходник министар Расим Љајић је 2. фебруара 2011. године донео Упутство финансирања борачко-инвалидских удружења, којим се регулише питање репрезентативности.
Условно смо подржали доношење Упутства о финансирању борачко-ивалидских удружења иако нисмо добили одговоре на наше примедбе и предлоге, а нисмо остварили на прави начин сарадњу у коначном доношењу овог значајног акта. Ипак оцењујемо да доношење упутства, мада са великим закашњењем, представља известан корак у регулисању овог питања. Међутим, то не значи да Упутство не треба даље усавршавати и преиспитати нека полазна решења, имајући у виду почетна искуства и потребу прелазне фазе у његовој примени.
Посебно треба преиспитати одредбе о одређивању статуса репрезентативности. Са становишта СУБНОР-а никако се не може мимоићи и Закон о финансирању удружења бораца ослободилачких ратова. На основу тог Закона (цитирамо): „средства за финансирање удружења бораца ослободилачких ратова 1912-1918. и 1941-1945. обезбеђују се у буџету Републике“ за:
„- неговање и развијање ослободилачких и демократских традиција;
– бригу за материјалну и социјалну сигурност и здравствену заштиту учесника ослободилачких ратова и ратних војних инвалида;
– остваривање сарадње са националним и међународним оганизацијама“;
Наведене одредбе из поменутог Закона јасно указују да се СУБНОР не може сврставати само у једну групацију предвиђену Упутством. Па је тако испало да СУБНОР у I групи не може имати за чланове потомке, поштоваоце, антифашистички опредељене људе и породице палих бораца и инвалида, јер им се то не признаје и искључује из реперентативности организације.
Посебан значај имају одредбе из члана 38 Закона о удружењима. Тумачењем тих одредби СУБНОР преко својих програма остварује јавни интерес у области борачко-инвалидске заштите, посебно у погледу помоћи старим (преко 50% учесника НОР има више од 85 година), културне образовне и информативне делатности у неговању традиција и чувању тековина НОР-а и других ослободилачких ратова уз трајно ангажовање као антифашистичке организације и активан део међународних антифашистичких организација.
Не умањујући значај критеријума, односно услова за репрезентативност који се изражавају у бројкама (број чланова удружења, број општина и округа и др.), изузетан значај има критеријум услов „остварени степен афирмације и друштвени углед“ како је то у Упутству наведено (члан 6. став 2).
У позиву за подношење захтева за утврђивање репрезентативности овај се услов делимично разрађује. Сматрамо да се при одлучивању о репрезентативности наведени услов мора имати у виду, јер се ради о суштини делатности једног удружења, које претендује да буде репрезентативно односно да буде финасирано из буџета.
Уколико се не иде на доношење новог акта (упутства) у складу са недавно донетом Уредбом о средствима за подстицање програма или недостајућих средстава за финансирање програма од јавног интереса у складу са чл. 38. Закона о удружењима, сматрамо да постојеће Упутство треба преиспитати са одговарајућим изменама и допунама. У том смислу се принципијелно залажемо:
1) Да за сваку групацију удружења (I-IV) поред назива треба утврдити којим пословима се удружење у тој групацији бави (напр. шта значи и обухвата термин „ветерани“);
2) Да се Савез удружења бораца НОР-а третира као удружење које се од свог оснивања (9.мај 1948.) континуирано и комплементарно бави и финансира из Буџета Републике за активности у области:
– неговања и развијања ослободилачких и демократских традиција;
– бриге за материјалну и социјалну сигурност и здравствену заштиту учесника НОР;
– остваривање сарадње са националним и међународним борачким, односно ветеранским организацијама (ова активност је посебно проширена након престанка СФРЈ и СРЈ, преузимањем послова и обавеза органа СУБНОР на Савезном нивоу);
Напомињемо да је важећи Закон о финансирању удружења бораца ослободилачких ратова из 1990. године доста широко примењиван после 90.тих година, често без озбиљних критеријума за новоформирана удружења, а да Упутство које је донео Министар 02.02.2011. тај Закон грубо речено игнорише чак се не помиње ни у уводу (као основ) Упутства, а познато је да је овај Закон још на снази.
3) Да свим удружењима бораца (ветерана) треба омогућити односно уважавати у бројно стање удружења и чланове – потомке и поштоваоце, ако је то оснивачким актом и статутом удружења ветерана то предвиђено. То има посебан значај за СУБНОР, имајући у виду старосну структуру бораца и трајну и дугорочну потребу за развијање ослободилачких антифашистичких традиција. То значи да би у члану 5. став 2. Упутства требало предвидети да се у ставу 1. тачка 3. и 4. не односи и на она удружења која су својим оснивачким актима и статутима предвидела да чланови могу бити и потомци, поштоваоци и др.
4) Да се изнађе адекватно решење о превазилажењу дуализма у одлучивању о пројектима (два колосека: Комисија за пројекте и Комисија за репрезентативност) у складу са поменутом Уредбом.
У примени Упутства стечена су искуства. Поред позитивних искустава уочени су неки недостаци и пропусти:
1) Превелик значај се даје броју чланова удружења на штету података о садржају активности („остварен степен афирмације и друштвеног угледа“ члан 6. став 2. ал.4), као и разуђеност (инфраструктура). У члану 6. став 7. упутства је утврђено да се у оквиру исте групе нађу удружења којима треба признати реперезентативност да ће се у погледу рангирања дати предност не само броју чланова удружења, већ и већем броју општинских одбора, већег броја округа. Нажалост, у случају СУБНОР примењен је само број чланова, који је у односу на прво рангирано удружење мањи за 149 (16.750 наспрам 16.601), а да не помињео непризнавање списка (ЦД) који је из оправданих разлога достављен са закашњењем као и брисањем података о члановима рођеним пре 1920. године. Овом констатацијом не желимо да негирамо оправдане примедбе на ажурност списка, без обзира на тешке услове прикупљања података посебно у неразвијеном подручју у доста удаљеним местима од градских (општинских) центара.
2) СУБНОР није прихватио понуђено решење у Упутству јер смо њиме били оштећени не признавањем стварног броја наших чланова. СУБНОР-у је оспорено да има право да учествује у утврђивању репрезентативности у другим групама као што су потомци, поштоваоци, ратни инвалиди и породице палих бораца којих у Србији има преко 60.000. Без обзира што у свим овим категоријама СУБНОР има своје чланство утврђено је да можемо конкурисати само у једној групацији.
Одбијен је и ЦД на коме су се налазили подаци за преко 30.000 чланова које смо накнадно доставили Министарству. На разне начине смањен нам је претходно достављен списак чланова чиме је фаворизовано удружење које је рангирано испред нас јер наводно има 149 чланова више.
На наше протесте обећано је да је ово привремено рангирање чије ће се преиспитивање извршити најкасније до јесени 2012.године. Уважавајући то обећање СУБНОР је на основу података које тражи Министарство, извршио нови попис свога чланства у 93 општине, што представља 59% од постојећих општинских одбора и пописао 58.272 члана. Овим пописом није обухваћена цела борачка организација па је настављен рад и попис ће бити завршен закључно са крајем године.
Сматрамо да је у утврђивању репрезентативности у односу према СУБНОР-у дошла до изражаја субјективност и намера да се оспори његова стварна позиција у структури борачких удружења и друштва у целини. Ово илуструје и чињеница да смо имали велике тешкоће у прибављању матичних бројева наших чланова које је тражило Министарство јер је заштитник права на информације ове податке окарактерисао као тајне. Истовремено су организације које окупљају учеснике ратова од 1990. године добиле потпун списак војних обвезника које су приказале као своје чланове без стварног постојања ових организација на нивоу општина, градова, округа и покрајина.
Зато мислимо да је неопходно преиспитати утврђену репрезентативност борачких организација и исправити намерно учињену грешку према СУБНОР-у.
3) Оцењујемо да није одрживо одређивање средстава у процентима у свакој групи у три ранга, јер је велика разлика између првог и другог ранга 20%. Било би реалније и правичније да се та разлика смањи на 10% еветуално на 5%. Можда треба изнаћи флексибилно решење за спајање процената за удружења која имају приближно исте податке (број чланова, број општина, број округа), односно податке који битно и драстично праве разлике.
И коначно напомињемо да је Републички одбор СУБНОР-а Србије званично обавестило Министарство писмима од 12. маја 2011. (др. М.Чаваљуги) и 7. фебруара 2012. (Н.Станковићу), да има у основи примедбу да Упутство не одражава чињенично стање организације, нити природу и карактер СУБНОР-а, залажући се за унапређење објективног система финансирања удружења, а посебно њихове репрезентативности, али нисмо добили одговоре на постављена питања и предлоге.
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Миодраг Зечевић