САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816403Укупно посета:
  • 2553709Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЧЕТНИЦИМА  ЛОГОРИ НИСУ БИЛИ ПОТРЕБНИ

Из дневног листа „Политика“ преносимо текст који има ширу поруку.

„У „Политици“ је 9. августа, у рубрици „Међу нама“ објављено реаговање композитора Александра С. Вујића на карикатуру Душана Петричића у којој се, по његовом мишљењу, неоправдано изједначавају четници и усташе. Као један од адута наводи да, колико је историографији познато, четници нису направили ниједан Јасеновац, Јадовно, Глину, Паг…

Слажем се у свему са ставовима уваженог композитора, уз напомену да четници нису правили логоре јер им нису ни били потребни. Они су своје жртве обично убијали на њиховом кућном прагу, најчешће ноћу. Према документованој књизи „Затамњена истина“, аутора Радисава Недовића и Пантелије Васовића, само у чачанском и драгачевком крају од њихове руке страдало је на стотине невиних жртава, за разлику од усташа, из сопственог народа. Убијали су чак и родитеље пред децом, и децу пред родитељима.

Да не буде да пишем на основу туђих прича и књига, изнећу оно што сам, као дете, лично доживео у родном селу Доњој Краварици у Драгачеву. У глуво доба ноћи, између 23. и 24. априла 1943. године, дан уочи Ускрса, група од 12 наоружаних брадатих четника, развалила је врата на кући мојих родитеља, као авет грунула унутра и без икакве процедуре, „витешки“ убила мог голоруког оца Исаила, и то пред мојом мајком и пред нас петоро деце. Исте ноћи, пре тога, на сличан начин, убили су Милоша Стевановића из суседог села Лиса и Тимотија Томашевића из нашег села и његовог непунолетног сина Душана, а у рано јутро и Богосава Младеновића из суседног села Вирова. Заједничко за све четири жртве је да су били средњих година, познати као честити и напредни сеоски домаћини и са бројном децом. Ниједан није био члан Комунистичке партије, једина „кривица“ била им је што су на почетку устанка 1941. као праве патриоте, активно подржавали партизански покрет у борби против Немаца. Иза њих четворице остало је осамнаесторо сирочади, не рачунајући Душана кога су рафалом пресекли јер се нашао уз оца.

У то време био сам десетогодишњак, и ево већ више од седам деценија, та ноћ и та траума не дају ми мира. У сновима и на јави, и данас их преживљавам“- стоји у писму које је потписао архитекта Василије Бркић у дневном листу „Политика“.

 

Print Friendly, PDF & Email

Једно реаговање на Преносимо

  • pedjaza каже:

    Početkom devedesetih godina prošlog veka, postojali su ozbiljni pokušaji da se kroz programe i delovanje nekih političkih stranaka u Srbiji četnički pokret Draže Mihailovića rehabilituje, pa čak i proglasi zaslužnim zbog borbe protiv fašista. Pri tome su potencirani srpska tradicija, pravoslavlje, privrženost monarhiji i kraljevskoj porodici (koja je emigrirala nakon neupelog pokušaja saradnje sa silama Osovine), navodni patrotizam itd. S obzirom da je u to vreme (nepunih pola veka po završetku Drugog svetskog rata) još uvek bilo dosta živih svedoka tog vremena, ta avantura im nije uspela.
    Poslednjih godina, imamo slične pokušaje, ali na nešto perfidniji način, kroz navodne istorijske dokaze kvazistoričara u službi propalih političkih ideologija. Oni su prošli od pretpostavki da će im falisfikovanje istorije uspeti, jer je prošlo dosta vremena, ali su se prevarili.
    Drugi svetski rat je odavno završen, njegova istorija i u Evropskim i u svetskim okvirima je kompletirana, tako da su nastojanja da se saradnici fašista proglase antifašistima, uzaludna.
    Tehnologija je napredovala. Ljudi umiru, ali ostaju dokazi u vidu pisanih dokumenata, literature, spomenika, fotografija, štampe, audio snimaka, video zapisa… Ni kolektivno pamćenje im ne ide u prilog, tako da je krajnje vreme da prestanu da se kompromituju.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 5°C
21/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.