СЛУЂИВАЊЕ НАРОДА

Из дневног листа „Политика“ преносимо писмо које има шири значај и поуку.

Дана 7.11. 2015 у емисији „Жикина шареница” на РТС 1 слушали смо прелепо извођење песме „Тамо далеко” Ане Синицки. Водитељ емисије је обавестио гледаоце да је госпођа или госпођица Синицки са извођењем те песме освојила трећу награду на фестивалу који је био посвећен 70-годишњици победе над фашизмом, који је одржан у Русији. У борби против фашизма певале су се партизанске песме а не „Тамо далеко”.

Према подацима на интернету, песма „Тамо далеко” је спевана и компонована 1917. године, а певали су је сви савезнички војници на својим језицима, али у Првом светском рату а не у Другом светском рату, који је био рат против фашизма.

Овде није неважно навести да је пре годину дана, 20. октобра 2014, поводом 70-годишњице ослобођења Београда од окупатора, одржана и свечана парада којој је присуствовао и председник Русије господин Путин. Ослобођењу Београда допринели су, поред партизанске војске НОБ и ПОЈ, и војници совјетске Црвене армије. Том приликом испред свечане трибине били су постројени војници у неким другим униформама, а не партизанским (вероватно у униформама војске Србије у Првом светском рату) и чуле су се неке друге песме (певане у Првом светском рату), а не наше и совјетске партизанске песме спеване у борби против фашизма. Високи гост чак није био удостојен да чује неку партизанску војничку песму Црвене армије.

Очигледно да нама није довољно то што нас међународна заједница слуђује, него и сами себе слуђујемо.

Снежана Јанић Лукиновић, Београд