БРИГА О СВАКОМ ЧЛАНУ
Међу многобројним писмима које СУБНОР Србије прима свакодневно издвојили смо једно из Врања.
„Члан сам Савеза борца Врања од 2000. године. Као војника ЈНА распад Југославије затекао ме је у Хрватској, а 1995. године нашао сам се у ратном вихору у Босни. У току НАТО агресије на СРЈ 1999. године, све време био сам на Косову. Наравно, као и код многих војника, рат је оставио последице и на моје здравље.
Престанком ратних дејстава приступио сам СУБНОР-у У Врању јер сам желео да учествујем у раду реномираног удружења. Тренутно сам делегат у Скупштини СУБНОР-а Врање и члан Председништва Седмог месног одбора.
У сталним контактима, приликом честог навраћања у просторије СУБНОР-а, много сам пута имао прилике да на лицу места видим људе који траже помоћ. Оно што сам посебно запазио је изузетан пријем, стрпљиво слушање разних животних прича и спремност да се помогне. Људи заиста имају поверење у ово удружење и врло често се обраћају. Субнор помаже у упућивању на бањско-климатски опоравак, остваривању права на туђу негу и помоћ, тренутне новчане помоћи, обезбеђивање пакета намирница и средстава за хигијену преко Црвеног крста и у другим случајевима.
Приликом учлањивања у СУБНОР нисам могао ни замислити да ће и мени затребати помоћ СУБНОР-а. Услед најављене реорганизације и смањења броја запослених у здравству, где тренутно радим, ја сам озбиљно почео да бринем за своје радно место. Изнео сам проблем у СУБНОР-у. СУБНОР Врање је упутио писмо руководећем особљу са молбом да не дођем под удар мера рационализације. Писмо је наишло на разумевање одговорних а ја, захваљујући томе, осећам сигурност и спокој.
Свака част и велика захвалност СУБНОР-у у своје и у име свих којима СУБНОР, вршећи успешно своју хуману мисију, свакодневно помаже. Саша Петровић.“