СТЕГ СЛОБОДЕ СЕ ВИЈЕ
Нема те силе која ће, без обзира на то са које стране долази или подупире, онемогућити традиционални партизански стег слободе да се вије. Све прогресивне снаге у Србији, у времену кад фашисти измењеног лика и истих намера дивљају у разним деловима планете, обавезне су да у јединственом корпусу спрече зарад будућности и помисао на ретроградне појаве и појединце.
Нико тако добро не зна какве страхоте доноси војевање као стари ратници и због тога, речено је у Београду, на годишњој скупштини Секције бораца Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде, мир мора да овлада, разумни политички договори, тамо где се и сада гине и независним народима намећу туђа правила, отима територија, богати природни ресурси и колоне несрећника терају у изгнантство.
Предочавајући скупу извештај о раду у протеклом периоду, председник Секције првоборац Зденко Дупланчић подсетио је у исто време на стварање Прве пролетерске у Руду 1941, кад су се у строју, пред Врховним командантом Титом, заклели момци и девојке из разних крајева тадашње већ окупиране и распарчане државе да ће и по цену живота вратити слободу и независност одузету од далеко надмоћнијих хитлеровских завојевача и њихових верних сарадника из домаћих редова.
Прва пролетерска је, до завршетка Другог светског рата, превалила најмање 20 хиљада километара у борбеном поретку са преко 22 хиљада активних учесника, од којих је 7.500 погинуло, рањено или нестало. Славна бригада изнедрила је 83 народна хероја, а поводом петнаесте годишњице битке на Сутјесци овенчана такође тим највишим државним признањем за храброст и допринос победи над фашизмом. Први командант Прве пролетерске био је Коча Поповић, а политички комесар Филип Кљајић.
На скупштини у Београду су учесници са поносом говорили о историјском и друштвеном величанственом садејству са антихитлеровском коалицијом и о баштиницима, потомцима и поштоваоцима и свим људима добре воље и аутентичних антифашста, да СУБНОР јединствен и упоран јача и у интересу наше отаџбине.
То је и порука председника СУБНОР-а Србије Душана Чукића, који је пренео захтеве чланства, преко 130.000 људи, да се организацији такве провинијенције и значаја мора, као и свугде у Европи и свету, признати посебан друштвени и државни статус јер се, по садржају и стварном учинку и улози, у свему разликује од регула наметнутих својевремено досовским законима о удруживању.
О раду Секције Прве пролетерске говорио је и председник Градског одбора СУБНОР-а Београда Бора Ерцеговац. А о сарадњи и добрим партнерским односима више представника сродних организација, међу њима и потомци који чувају традицију интернационалних бигада што су, у предвечерје Другог светског рата, борили у Шпанији против фашиста.
