У каменој сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању, у оквиру обележавања Дана Града, промовисана је и књига „Манастир Свети Прохор Пчињски 1903-1973 – аналитички инвентар“, аутора Мирољуба Мише Стојчића, заменика СУБНОР-а Града Врања и архивског саветника архива „31. јануар“ у Врању.
О овој веома значајној двотомној публикацији на промоцији је говорио историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида у Београду. Он је писао уводну реч за ово дело и говорио је о вредностима Стојчићевог рада и свему што се у књизи налази, али и о неопходности подизања свести о чувању нашег националног блага и идентитета. У свом излагању истакао је „Ово издање води нас кроз трагична раздобља балканских и оба светска рата, као и кроз периоде обележене постојањем различитих државних, идеолошких, културолошких и идентитетских ентитета, што се огледа у чињеници да најстарија архивска јединица представљена у овом двотомном зборнику припада раздобљу Османског царства, док најмлађа потиче из периода СФРЈ“. Ристић је нагласио да је објављивање овог дела велики подухват града Врања и на томе честитао.
Аутор, Мирољуб Миша Стојчић, истакао је да је на овом пројекту радио 6 година. Он истиче: „Категорисан као архивски фонд од великог значаја, фонд манастира Светог Прохора Пчињског представља један од најзначајнијих фондова који се чува у Историјском архиву „31. јануар“ у Врању. У ове две књиге, на нешто више од 800 страна, дати су описи 76 књига и 2.182 архивска премета. Увидевши обим овог фонда, а при том знајући и његов значај, одлучио сам да га припремим за публиковање, пре свега како бих будућим истраживачима олакшао претрагу докумената“. Аутор наглашава: „Велика је привилегија бити у могућности држати у рукама и тумачити рукописе и текстове настале из пера неких од највећих личности наше историје“.
У програму је учествовао и врањски песник Стеван Милошевић, који је казивао своје стихове посвећене манастиру Светог Прохора Пчињског.
Миодраг Велиновић
Врање, 30.01.22.