Јединице Друге пролетерске бригаде стигле су у родно место Вожда Карађорђа, Вишевац 11. октобра 1944. године а два батаљона су упућена у Рачу. Претходница партизанских јединица била је Прва Рачанска чета, односно десет преживелих бораца који су били у строју тих јулских дана 1941. године. Из састава Рачанске чете погинуло је до тих октобарских дана 46 бораца, од чега су њих шест били командири, шесторо комесари, двадесетједан као чланови КПЈ а тринаест као чланови СКОЈ-а.
Рача је коначно била слободна. А већ сутрадан код Марковца дошло је до првог сусрета бораца Друге пролетерске бригаде НОВЈ и припадника Црвене Армије који су наставили заједничку борбу против фашиста и њихових слугу. Незадрживо су кренули у правцу Тополе и Београда.
Поводом 79-е годишњице од ослобођења Раче, на обновљен споменик бораца Друге Шумадијске бригаде у центру града који су заједнички средили органи локалне самоуправе Раче и СУБНОР-а, венце су положиле делегације општине Рача, амбасаде Руске федерације, СУБНОР-а Србије, Шумадије, Крагујевца и Раче.
Као домаћин скупу се обратио председник СУБНОР-а Рача, проф. Тома Домановић истакавши значај сећања на борце НОР-а. У име СУБНОР-а Србије и Шумадије, присутнима се обратио потпредседник академик, пук. Жељко В. Зиројевић који је рекао да су „борци НОВЈ и Друге пролетерске бригаде у борбама показали да су достојни Карађорђеви потомци из свих бојева и да се ослободиоци никада не могу заборавити“.
У име делегације Руске федерације, обратио се Димитриј Литвинов, трећи секретар који је у надахнутом говору, рекао да су Србија и Русија увек били на правој страни, борили се против фашизма и да ће тако увек бити.
На спомен гробницу на Рачанском гробљу где заједнички почивају борци НОВЈ и погинули Црвеноармејци, венце су положиле делегације СУБНОР-а и амбасаде Руске федерације. Културно уметнички програм извели су полетарци Културног центра Раче и женска певачка група.
У име председника СУБНОР-а Србије и генерала Ковачевића, председнику Томи Домановићу за деценијски рад у СУБНОР-у уручена је повеља “Велико хвала“.
