БРИГАДИСТИ УВЕК ДОБРОДОШЛИ

Препуна велика дворана импозантног Дома синдиката у Београду била је премала да прими све некадашње учеснике славних омладинских радних акција – симбола изградње и наставка  традиције створене током ослободилачке народне борбе у време Другог светског рата.

Овогодишња свечаност поводом Дана акцијаша била је повод да многобројни учесници евоцирају успомене на дугогодишњи период обнове разрушене земље после сламања фашистичких завојевача, на читав низ капиталних објеката широм Југославије које су девојке и младићи са радошћу подизали и на тај начин, племенит и користан, враћали својеврсни дуг отаџбини.

ПОЧЕЛО ЈЕ ЈОШ У ВРЕМЕ РАТА

Омладина је још током ратних операција организовано учествовала у многим окупљањима и заједничким радом убирала летину и на други начин помагала својим старијим друговима који су с пушком у руци, у борби са далеко надмоћнијим хитлеровцима и њиховим помагачима из домаћих редова, стварали услове за функционисање и опстанак нове заједнице.

О низу почетака и каснијим токовима изградње у време социјалистичке Југославије, о свим акцијама омладине, говори се и у капиталном, енциклопедијском делу врсног познаваоца тематике, верног документаристе и сведока великих догађања, др Слободана В.Ристановића, чија је књига такође промовисана на скупу у Дому синдиката у Београду.

Омладина наше земље је са пуно љубави доприносила изградњи земље, али у првим тренуцима, одмах по завршетку рата, сечом дрва на, рецимо Црном врху, омогућавала грејање болница у којима су ране видали настрадали борци или се у домовима за сирочад окупљали девојчице и дечаци око пећи.

Потом је настао период подизања капиталних објеката од пруга Брчко-Бановићи, па онда постављање колосека између Шамца и Сарајева, затим магистралне траке ауто-пута „Братство и јединство“ или новог града на мочвари и песку између Саве и Дунава где се сада уздиже велелепни центар Србије Нови Београд.

Ницали су  уз помоћ омладинских вредних руку и многобројни индустријски објекти, школе, спортске хале, одмаралишта, универзитетске ауле. Широм тадашње заједничке државе и уз песму и задовољство због будућих дела, али су бригадисти, многи међу њима, отишли кућама са разним занатским знањима и надасве великим животним искуством о заједништву и снази кад су окупљани.

О тим и таквим специфичним данима једне велике и значајне и у свету поштоване државе говорили су у београдском Дому синдиката, поводом Дана акцијаша, многи учесници и сведоци тог времена. Поред осталих и некадашњи командант неких од кључних акција и својевремено председник омладине Југославије др Томислав Бадовинац, а и председник садашњих акцијаша Србије Зоран Матовић.

УДАРНИЦИ У МИРУ

Омладина наше земље је самопрегорним радом наставила традицију хероја рата, па су све до 1990.године не мање од пола милиона девојака и младића као признање добили ударничке значке.

На свечаности је приказан документарни филм о тој епохи, а и изложба фотографија. У том склопу и промоција књиге енциклопедијског значаја „То су наших руку дела“, у којој др Слободан В.Ристановић говори о славној епопеји омладинских радних акција 1941. до 1990.године.

Један од промотера књиге не случајно је и некадашњи акцијаш проф. др Миодраг Зечевић, сада председник СУБНОР-а Србије, масовне организације од сто хиљада чланова, који у својој делатности, такође, настављају традицију слободарских дана наше отаџбине и у том склопу окупљају и акцијаше.

Проф. др Миодраг Зечевић је старим акцијашима, поред осталог, рекао:

„Од почетка 1945. године па све до деведесетих XX века, омладинске генерације Југославије и Србије настављале су једна другу у остваривању заједничког сна, изградња земље, новог друштва и срећан и достојан живот у слободној Југославији.  Акцијаши имају и у себи носе победнички дух ратника борца НОР-а, борили су се и живели да остваре свој заједнички сан, а сан је био пруга, пут, фабрика, зграда, отимање жита од окупатора, помоћ људима у невољи, борба за нови живот и срећнију земљу. Носили су у себи понос и радост свих тих малих и великих победа, свесни да их народ издваја и поштује њихово стварање и победнички дух борца рада.

Борбени и победички дух настао у борби против бројних окупатора и њихових сарадника носиле су настајуће омладинске генерације изграђујући земљу у слободи, задржавајући и негујући у себи тај борбени дух борца и победника. То је део бића сваког акцијаша који у себи носи, као део своје и заједничке генерацијске младалачке личности.

Због тога се ми међусобно осећамо и препознајемо без обзира на то да ли смо исушивали поља у Македонији, брали кукуруз у Војводини, градили фабрике, путеве, пруге, тунеле по Југославији, секли дрва за огрев смрзнутих или правили велелепне зграде. Носили смо и задржали дух ратника и жељу  да победимо по сваку цену. Због тога смо међусобно блиски и ако се генерацијски разликујемо, због тога се међусобно волимо и поштујемо, због тога смо остали познаници и ако се никада нисмо познавали и срели, јер носимо у себи део живота који је исти по хтењу  и заједнички  који остаје у нама као део нас за свагда. Он је оно што  гали душу и сећање сваког акцијаша, сваког ударника, сваког оног младог и нејаког који је могао да носи само  воду, али сви смо били јединствени део заједничке жеље да победимо и прегазимо препреку. То остаје до краја у нама и са тим нестајемо.

Акцијаши су били и остали по духу борци рада и мирнодопски ратници јер су градили земљу и ново друштво. Победиле су временом снаге које су разориле друштво и земљу коју смо градили жртвујући своју младост. Али драги акцијаши, ми смо остали победници. Наше дело, нека погледају Нови Београд и све друго што постоји, нашу идеју и оно што смо генерацијски у времену учинили и створили, нико не може да уништи и избрише.

У историји Југославије и Србије остаје забележен период којим ће се  поносити будуће омладинске генерације и у неком будућем човековом времену  акцијашке генерације биће им морални узор и путоказ да омладина све може ако хоће и ако постоји спремност на жртвовање. Будуће  омладинске генерације поносиће се делом и снагом својих претходника који су снагом рада освојили и обезбедили часно место у изградњи,  до сада у историји, највише човековог друштва. Победници смо јер смо доказали шта се све може, ако се жели и хоће.

Један од нас изнедрио је велико дело које ће остати незаборавни споменик свим акцијашким генерацијама. Др Слободан Ристановић, познати српски посленик створио је значајно дело које обрађује незаобилазни део историје постојања и изградње социјалистичке Југославије. Омладинске радне акције су карактеристика и субјект без које стварност нове Југославије не би изгледала, нити била онаква каква је економски и друштвено била. Обнова и изградња разрушене земље и  стварање новог друштва, незамислива је без доприноса омладине. Њен радни  допринос уграђен је у сваки објекат који је изградила или обновила новостворена држава. У одређеним периодима привредне изградње земље њен допринос је био одлучујући. Савезне, републичке, регионалне, градске и локалне омладинске радне акције градиле су земљу, али и нови друштвени поредак који је природно произизлазио из суштине тога рада. Са омладинским радним акцијама изграђивало се ново друштво и стварала нова друштвена свест наступајућих генерација о односу човека према друштву, себи и друштвеној средини.

ИСТОРИЈА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

Др Слободан Ристановић извукао је из заборава који је брзо почео да захвата савремено друштво део историјске стварности без које се не може схватити нити замислити послератна Југославија и Србија. У овој публикацији нема незабележеног или бар назначеног оног што је својим радом стварала и изградила омладина и несебично га дала народу и оставила будућим генерацијама.  Забележено је све или све оно што је било шире економски и друштвено значајно али су остале и остаће незабележене бројне локалне акције и напори које се не могу замислити без омладине. Оне су остале забележене у неком локалном сећању, али незаборављене.

Прича са фотографијом која говори више од приче  посебни су квалитет књиге.  Свака фотографија је посебна прича о учесницима и актерима. Оптички приказ и представа оног што је конкретно својим радом учинила омладина. Фотографија чини живим прошлост и оно што је учињено. Због тога је фотографија у оваквим публикацијама нужни део укупне приче о ономе  што се пише. Без ње нема пуног виђења оствареног, нити схватљивог величине догођеног.

За стварање оваквих публикација нужно је много више од интелектуалног и научног потенцијала. Потребна је посвећеност, огроман претходни непродуктивни рад, стрпљивост, заинтересованост, упорност и радозналост да се истражи оно што је прекрила прашина заборава а интерес друштва за подршку непостојећи. У таквим ситуацијама човек је ослоњен на себе и остављен самом себи. У томе се налази величина напора и доприноса који је дао аутор овог дела.

Овим радом Ристановић је скупио и забележио на једном месту део постојања и трајања Социјалистичке Југославије. То је допринос који треба признати, ценити и поштовати, посебно још живи савременици тог времена, јер како време брзо пролази може се само предпоставити да ће неко из будућих нараштаја имати снаге, расположења и интерес да одвоји више година свог стваралачког рада да би из простора непостојеће земље и заједнице извукао из заборава оно што им је било заједничко“ – рекао је, проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, на свечаности у Дому синдиката у Београду, поводом Дана акцијаша.