Село Рајковац код Тополе, 23. маја 1943. године дочекало је крвави пир четника Опленачке четничке бригаде који су упали у село само са једном намером да пронађу рањеног партизана сакривеног у земуници.
(Драгослав Димитријевић-Бели, учесник НОР-а, аутор више књига међу којима и она о Даринки и још неколико историчара наводе да је у земуници био склоњен Душан Петровић-Шане и још један рањеник али он о томе никада није говорио.)
Пратећи предходно активности Даринке Радовић која је несебично помагала партизански покрет четници су се устремили на њену кућу. Извели су Даринку и њене кћери, четрнаестогодишњу Станку и двадесетогодишњу Радмилу и уз мучење довели их у црквено двориште. Тражили су од њих да кажу где је земуница, али узалуд. Од Даринке и њених кћери нису сазнали ништа и тада су започели свој крвави пир. Прво су заклали малу Радмилу а потом Станку. Све је четницима било узалуд. Затим су почели да кољу Даринку. Била је пркосна и ништа им није рекла. Остали су злочинци уплашени јер их је изненадило држање Даринке и њених кћери. Њихов пример храбрости и јунаштва, неустрашивости, несаломљивости, пркоса и свесног жртвовања надахнуо је многе песнике, уметнике и књижевнике да у славу Даринке, Радмиле и Станке кроз разне форме изражаја створе велика уметничка дела њима у част.
СУБНОР Шумадије, Тополе и Крагујевца са пијететом се сећају Даринке из Рајковца и њених кћери Радмиле и Станке. Сваке године ОШ „Сестре Радовић“ из Белосаваца се сећају ових хероина и полажу цвеће. СУБНОР Шумадије је издао публикацију „Народни хероји Шумадије“ у којој посебно место заузима Даринка Радовић која је за Народног хероја Југославије проглашена 9. oктобра 1953. године а на предлог грађана Шумадије.
Добрица Ерић, бард српске поезије написао је у поеми о Даринки:
„Сад често, јутром или с вечери,
Три беле птице небом се вију
То Даринка и њене кћери,
надгледају Шумадију!“
