ДОСТОЈАНТВЕНО ЗА ПРАЗНИК
Поводом Дана борца у Руми је у организацији СУБНОР-а и Општине Рума на свечан и достојанствен начин обележен овај значајан датум из наше историје, када је на седници ЦК КПЈ донета одлука о дизању устанка народа Југославије против фашистичких завојевача. Само три дана касније у Белој Цркви код Крупња нападнута је жандармеријска станица и тај датум рачуна се као почетак устанка народа Србије против фашизма.
На градском гробљу у Руми положени су венци на спомен обележје палим борцима, жртвама фашистичког терора, НХ Милу Латиновићу, као и погинулим борцима од 1990. године.
Венце су положиле делегације Савеза бораца, Општине Рума на челу са председником СО Рума, Стеваном Ковачевићем, Удружење ратних војних инвалида од 90 године, Удружење ратних војних ветерана као и политичке партије. Догађај је медијски пропраћен од Сремске телевизије и ТВ Фрушка гора, Сремских и Румских новина, као и портала Општине Рума.
Скупу су се обратили Стеван Ковачевић, председник СО Рума и Томислав Милић, председник СУБНОР-а у Руми, који је између осталог рекао:
„Другарице и другови, даме и господо, поштовани борци, представници локалне самоуправе, представници сродних удружења грађана, представници политичких партија и средстава информисања, окупили смо се данас, 4. јула, на Дан борца, да положимо венце и поклонимо се сенима наших бораца, антифашиста, који су уградили своје животе у темеље слободе коју и данас уживамо.
На данашњи дан 1941. године одржана је седница политбироа Централног комитета КП Југославије у Београду, на којој је донета одлука о подизању устанка народа Југославије против фашистичких завојевача.
Капитулацијом Краљевине Југославије 17. априла 1941. године, наша држава распарчана је на неколико окупационих зона: Срем је припадао НДХ, Бачка Мађарима, Банат директно припадао Немачкој под управом Фолкдојчера, а у Србији је успостављена марионетска Влада Милана Недића, коју су поставиле немачке окупационе власти.
Припреме КПЈ за устанак почеле су одмах, војни комитет при комитету КПЈ за Србију, формиран је средином маја, када је договорено да устанак почне чим Немачка нападне Совјетски Савез. Немачки напад на СССР почео је 22. jуна 1941. Улазак Совјетског савеза у рат разгорео је наду код српског народа да ће рат убрзо завршити.
Након седнице ЦК КПЈ на којој је на данашњи дан донета одлука о дизању оружаног устанка, већ 07. Јула у Белој цркви Партизани нападају жандармеријску станицу (која је била у служби немачких окупационих снага и под верном службом квислиншке владе Милана Недића) и након тога српски народ креће у оружане борбе широм наше земље.
Српски народ је први у поробљеној Европи устао на оружану побуну против фашизма, који је претио да пороби цео свет. Ми данас као потомци наших славних предака дужни смо да се сетимо бораца за слободу против фашизма, као и свих страдалих у свим ослободилачким ратовима нашег народа, то чинимо данас, а обавезујемо се да ћемо се сећати свих страдалих како из Другог светског рата, тако и из Великог рата и ратова после 1990. године као и НАТО агресије 1999. године.
Нека им је слава и хвала!“
