СА СУДИЈАМА СЕ НЕ ТРЕБА СВАЂАТИ
Пише: Мирослав Миња Николић, адвокат
За успех на судском терену борбе против неправде није довољно да је закон на нашој страни. У току судског поступка добро је водити рачуна и о свом односу према суду и судији који одпучује у конкретном предмету. Уколико не прихватимо правила понашања по „мери” суда, ствар се може беспотребно искомпликовати. Ако се судија мора превише бавити понашањем странака, то може одвући његову пажњу са случаја због кога се судимо. У улози погрешног лика „борца за правду”, можемо постати (судски) случај за себе. За спокој у ишчекивању пресуде постоје и нека друга правила, осим оних која прописује закон.
Добро је знати да судије не воле баш много да се странке не одазивају на њихове позиве, осим ако свој изостанак оправдају. Са њима се не треба никако свађати, нити надмудривати, посебно код тумачења права. Посебно се треба уздржавати од ометања рада суда и других лица која учествују у поступку. Пред судом се може говорити само када се од судије добије реч. Реч се може тражити подизањем руке, али без гапаме и надвикивања. Ма колико се осећате погођеним речима и (не)делима друге стране, то пред судом ваља достојанствено игнорисати, без вређања, добацивања и упадања у реч. Делиоци правде у судници, по правилу, не допуштају ометање редовног тока суђења. Од тог правила, понекад, има изузетака, али се они односе само на оне који недозвољеним средствима успевају да придобију привилегован положај код појединих судија који такав положај дозвољавају. У случају ометања тока суђења, вређања и сл., закон даје суду на располагање конкретне мере судске дисциплине. У таквим случајевима, ризикујете да „зарадите” опомену или новчану казну, а у драстичним случајевима, можете бити и удаљени из суднице, када ће се суђење наставити, без вас, што може имати далекосежне последице, посебно ако се натом рочишту изводе кључни докази или ако се тада закључује предмет.
Не треба занемарити ни можда најнеугоднију последицу исхитрених реакција странака пред судом. Не треба никако дозволити да, иначе коректан судија, престане да вас озбиљно схвата и да о вама створи негативну слику, да сте, због склоности ка исказаном понашању, можда и сами допринели ситуацији која вас је довела до суда. Слика о вама и вашим правним проблемима не формира се у очима судије само посредством слова закона. Добро је увек сачувати присебност, јјер тада можете само на време осетоти, када сте превршили меру. Када то осетите, коректно је да се извините и објасните разлоге таквих реакција, посебно ако умете да их припишете „заслугама” противне стране. Места за извињавање, наравно, нема, ако се уверите да је судија инсценирао, измислио или на други начин злоупотребио завођење реда у судници, преко ваших леђа, на штету заштите ваших права и интереса. Правосуђе, нажалост, није имуно од те аномалије. У том случају, али, уопште, држите се свог адвоката.
Преоптерећени великим бројем предмета, судијама није потребна још та мука, да им време које им, иначе, недостаје, одлази у неповрат, завођењем реда у судници.
У томе неки од њих, понекад, и претерају, па им „дисциплиновање” странака постаје само себи циљ, па, чак, и оправдање за њихове изливе „навијачких” страсти у судници, Судије које у својим рукама чврсто не држе мач правде, такве „страсти“ не испољавају у корист онога на чијој је страни закон. Уместо да пресуде по предмету и праву, исхитреним реакцијама можете им дати само добар повод или изговор, да пресуде вама и на вашу штету.