Санџачка војска, најјача црногорска војна формација, своју епопеју започела је 22. октобра 1915. године и трајала је све до 25. јануара 1916. године. Њен комадант био је најспособнији војсковђа сердар Јанко Вукотић, који је са својом војском 14 дана водио тешке борбе с аустријанцима код Вишеграда на фронту дугом 160 километара.
Тих дана Српска врховна команда упутила је депешу Црногорској команди да по сваку цену заштити Санџак од продора непријатеља јер ако га аустријанци заузму, све је изгубљено. На другој страни, Херцеговачки одред, састављен од добровољаца из свих херцеговачких места, успешно је блокирао покушаје аустроугара да продру од Билећа. За то време, српска војска опкољена са свих страна, отпочела је повлачење ка југу. Како би осигурала српско повлачење, Санџачка војска је заузела одсудне положаје за одбрану код Мојковца на Тари. Сердар Вукотић издао је наредбу „да се положаји на Тари морају држати до последњег човјека…“
Најтежа битка вођена је 6/7 јануар 1916. године, на Бојној њиви и Развршју, где су аустроугарске нападе 53. и 62. Аустроугарске дивизије зауставили Колашинска бригада и њен Ровачки батаљон под командом капетана Милинка Влаховића и одбацили аустријанце.
Овим свесним жртвовањем Санџачка војска и њени добровољци (Дробњаци, Васојевићи, Ускоци и Херцеговци), одужили су се својој браћи србима.
Поводом 110 година од Мојковачке епопеје, делегација ГО СУБНОР-а Крагујевца и Удружења ветерана војне полиције, обишла је гроб једног од учесника ове битке – Спасоја Р. Влаховића, носиоца мноштва одликовања, положила венац и одала пошту јунацима Мојковачких Термопила. Обраћајући се присутнима, председник СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца, академик проф Жељко В Зиројевић је истакао значај ове изузетне операције нагласивши како се брани слобода и жртвују животи за спас своје браће.
Присутнима се на сећању јунацима Мојковца захвалио потомак из куће Влаховића, дипл инг Спасоје Д. Влаховић, нагласивши да никада не смемо заборавити јунаке који су за слободу дали оно најважније – своје животе.
Овом приликом присутнима је прочитан и стих великог барда епске поезије Хаџи-Радована Бећировића Требјешког:
„Па тако ви Бога и Божића
И двоглавог орла Немањића
И тако ви гроба Његошева
И љутога мача Милошева
И Граховца и Царевог Лаза
И јуначке части и образа
И мраморја с Кома до Благаја
И јунаштва Пивљанина Баја
И Косова и Видова дана
И тако ви српскијех гусала
И тако вас прошлост негубала
Немојте се плашити јунаци
Ако буду крвави бадњаци …“
