Херцеговина, колевка буна и устанака, завичај светог Василија Острошког, песника Алексе Шантића, Јована Дучића, списатеља Светозара Ћоровића, знаменитих војвода и пушконоша Луке Вукаловића, Стојана Ковачевића, Богдана Зимоњића, Мића Љубибратића, Глигора Милићевића, Пера Тунгуза, алајбарјактара са Вучјег дола Јовице Зиројевића и многих других, чији су се људи од памтивека одупирали немаштини, глади, шпањолици али и свим завојевачима и тиранима, јунских дана 1941. године нашла се на удару усташких зликоваца и крволока. Јаме Голубњача, Шурманци, Капавица, Ржани до и друге у околини Љубиња, Стоца, Невесиња, Требиња, Гацка почеле су да се пуне српским жртвама. Усташе су се просто утркивале на који начин ће уништавати српски народ. Први организован отпор против кољаша пружили су наоружани сељани Дрежња (Невесиње) који су дочекали усташе и разбили их.
После масовних злочина над Гатачким Србима, убиствима и бацања у Корићку јаму (на путу Гацко-Билећа) наоружани борци почев од Плане (Билећа) из села према Гацку не дозвољавајући да их „као јањад“ воде на клање сукобили су се са усташама Фрања Судара код села Пржина и после двочасовне борбе натерали их у бекство. Том приликом ликвидиран је један број усташких крволока међу којима и зликовац Звонимир Поспишл, један од атентатора на краља Александра Карађорђевића у Марсеју. На страни устаника погинула су браћа Милан и Спасоје Тепавчевић родом из села Казанаца (Гацко).
Поводом годишњице свеопштег народног оружаног устанка житеља Источне Херцеговине 4. jуна 1941. године коме историографија није поклонила довољно пажње и истраживања из само њима знаних разлога ГО СУБНОР Крагујевца је у сарадњи са потомцима слободара из Херцеговине, али и других делова данашње Републике Српске, Крагујевца и Шумадије организовао скуп посвећен овом изузетном догађају. Обраћајући се присутнима у име СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије председник академик проф. Жељко В. Зиројевић је између осталог истакао: „поносни народ Источне Херцеговине, посебно из Невесиња, Гацка и Билеће тих јунских дана 1941. године без обзира на идеолошку и политичку припадност, не желећи да трпи усташке злочине, масовна истребљења и бацање у јаме дигао се као један и оштро се супротставио усташким џелатимна у њему је прокључала крв предака са Крекова, Бишине, Зборне гомиле, јунака чувене Невесињске пушке и многих других знаменитих места где се гинуло за част и слободу. Народ је кренуо у одбрану својих огњишта, својих села, показао и доказао шта може. Сви они су били један јединствен фронт борбе против крвника, заправо свих оних који су кренули да убијају, пљачкају, робе и пале. Ми, њихови потомци их са поносом, чашћу и достојанством данас спомињемо, клањамо се њиховим сенима и поручујемо да више никада нећемо дозволити јаме, каме и злочине, а Србија и Република Српска ће, док је нас и оних који ће после нас доћи, вечно трајати…“
Пре овог скупа одржана је седница председништва ГО СУБНОР-а Крагујевац у проширеном саставу.
Свечаност је завршена пригодним културно-уметничким програмом.
