У организацији Основне школе „Алекса Дејовић“, Градске општине Севојно, СУБНОР-а Севојно и Ужице, обележен је Дан школе и 83. годишњица погибије Народног хероја Алексе Дејовића.
Испред бисте Народног хероја Алексе Дејовића, по коме школа носи име, венце су положиле делегације, Града Ужица, Градске општине Севојно, Основне школе, Породица Алексе Дејовића и СУБНОР-а Севојно.
Алекса Дејовић рођен је 13. септембра 1920. године у Севојну. Основну школу завршио је у родном месту, а браварски занат у Фабрици оружја у Ужицу. У овој фабрици приступио је револуционарном радничком покрету и постао члан СКОЈ-а. Уочи рата 1940. године примљен је у чланство КПЈ.
Након окупације Југославије почео је да ради на организовању омладине и прикупљању оружја у Севојну. Активно је учествовао у формирању Прве ужичке партизанске чете „Радоје Марић“ и био први секретар партијске организације у њој. Учествовао је у тешкој борби и пробијању из обруча, 18. августа 1941. године на Дрежничкој Градини, када су немци и албански жандарми опколили чету. После ослобођења Ужица 24. септембра 1941. године, налазио се с четом на фронту према Ваљеву.
Почетком децембра 1941. године, с деловима чете повукао се у Санџак, где, од бораца Ужичког партизанског одреда, формирана два батаљона. Тада је одређен за заменика политичког комесара Првог батаљона. Пред крај 1941. године је рањен, па је око два месеца провео у болници. Када је формирана Друга пролетерска бригада, 1. марта 1942. године у Чајничу, постао је заменик политичког комесара Четвртог ужичког батаљона. Половином јуна 1942. постао је политички комесар Четвртог батаљона а 27. августа исте године политички комесар Друге пролетерске ударне бригаде.
Када је 1. априла 1943. Друга пролетерска бригада избила на Дрину у Ђуђеву, борци бригаде су отпочели са изградњом понтонског моста. Иако политички комесар бригаде, помагао је борцима при изградњи моста. Тада је изненада пала граната и тешко га ранила у ногу, док је Луне био лакше рањен. Настојања лекара да му помогну била су узалудна, јер је, услед недостатка лекова, наступило тровање и умро је 9. априла 1943. у селу Кутима.
За народног хероја проглашен је, неколико дана после смрти, 30. априла 1943. међу првим борцима НОР-а.
Након полагања венаца и одавања поште хероју, скупу су се обратилa:
Директорка школе Ирена Дрндаревић, „Данас смо се окупили како бисмо одали почаст Народном хероју Алекси Дејовићу, чије име носимо с поносом и чија нас храброст и жртва инспиришу да се боримо за оно у шта верујемо. Полагањем цвећа на Алексин спомник чувамо успомену на њега и његово дело које је симбол одлучности и пожртвованости у борби за слободу и правду. Његова жртва није узалудна, она нам је даровала слободу, али је на нама да ту слободу сачувамо“.
У културно уметничком програму учествовали су ученици школе.
09.04.2026