У (Шидским) Бановцима после вишедеценијског немара и заборава обележена је 80-та годишњица погибије Слободана Бајића Паје, једног од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и првог политичког комесара Прве војвођанске бригаде, а потом и Главног штаба НОВ и ПО Војводине.
Као студент Филозофског факултета у Београду, прикључио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. постао члан илегалне Комунистичке партије (КПЈ). Исте године је због илегалне политичке активности на Универзитету ухапшен, заједно са већом групом студената и осуђен на казну од четири године затвора, коју је издржавао у затвору у Сремској Митровици. У затвору га је затекла окупација Југославије и проглашење Независне Државе Хрватске, па је у ноћи 21/22. августа 1941, са групом комуниста успео да побегне из затвора, кроз подземни отвор који су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушкој гори. Најпре је радио као издавању листа „Фрушкогорски партизан”, а потом је ступио у Фрушкогорски партизански одред. Био је политички комесар Прве чете, а од почетка лета 1942. политички комесар читавог одреда. Са овом јединицом водио је успешне борбе у Срему, а потом и у источној Босни. Када је априла 1943. формирана Прва војвођанска ударна бригада постао је њен политички комесар. Почетком јула 1943, заједно са другим руководиоцима НОВ и ПОЈ из Војводине, сусрео се са Врховним командантом Јосипом Брозом Титом и тада је именован за политичког комесара новоформираног Главног штаба НОВ и ПО Војводине. На путу ка Срему, где је требало да преузме дужност, погинуо је у борби са јаким немачким снагама на друму Тузла—Зворник, код Калесије.
За народног хероја је проглашен 5. јула 1952. године. Тело му је накнадно пренето у Сремску Митровицу где је сахрањен на спомен гробљу.
Недалеко од родног места Слободан Бајића Паје, уједно је обележено и страдање мештана села Илинци ко је потпуно 30. новембра 1943. од стране снага Трећег рајха. Током Другог светског рата цели Срем налазио се у саставу Независне Државе Хрватске (НДХ), коју је водио хрватски фашистички усташки решим који је спроводио геноцид над Србима на својој територији. Српско село Иванци, које се налазило јужно од Илаче, потпуно је уништено 30. новембра 1943, док је за пола сата убијено 73 становника. Село је било средиште партизана у Срему са месним огранцима Антифашистичког фронта жена и СКОЈ-а. Преживели становници пронашли су спас у Шидским Бановцима, Товарнику и Илачи. Село Иванци послије Другог светског рата није поново насељено. Саграђено је спомен-подручје у старом селу 1956, али је уништено 1991. у раној фази рата у Хрватској. У селу Шидски Бановци је 2012. основана невладина организација „Иванци”, са циљем реконструкције споменик у спомен-подручју.
Манифестацији су присуствовале делегације из Републике Србије (СУБНОР АП Војводине и Удружење ваздухопловаца Новог Сада, СУБНОР-и Сремске Митровице и Адашеваца), из БиХ (УАБНОР Сребреник и СУБНОР Брчко) и Републике Хрватске (ЗВО, УАБА-е Вуковар, Трпиња, Борово, Маркушица, Мирковци).
У културно уметничком програму који је одржан у Бановцима и месту „Иванци село кога нема“ учествовали су ученици месне основне школе, Етно група „Ђурђевак “ и Књижевне секције СКД Просвјета-пододбора Осијек.
Присутнима су се обратили Славко Косановић председник Удружења Иванци и Лазо Ђокић потпредседник САБА РХ и председник ЗУАБА ВСЖ.
24. јун 2023.год.