У селу Поточић, надомак Прокупља 31. октобра откривен је велелепни споменик са спомен-чесмом посвећен погинулим и интернираним браниоцима Србије из тог места од 1912. до 1999. године. Свечаности су присуствовали командант Копнене војске ВС генерал-потпуковник Милосав Симовић са сарадницима, председник СУБНОР-а Србије генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић, члан Председништва СУБНОР-а Србије пуковник у пензији пилот Зоран Јаковљевић и координатор СУБНОР-а Србије за Нишавски округ пуковник у пензији Анђелко Милићевић, затим заменик градоначелника Прокупља Дејан Тонић, већник за културу Милица Ерић, представници Српске православне цркве који су освештали спомен – чесму, потомци ратника, представници СУБНОР Топличког округа, делегације бројних удружења грађана и мештани села Поточић.
Споменик су свечано открили генерал-потпуковник Милосав Симовић, генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић, заменик градоначелника Дејан Тонић, заменик председника Месне заједнице Поточић Андрија Микић и иницијатор за подизање тог меморијала и ктитор Ратомир Тимотијевић Тим, који је раније био мештанин, а данас живи у Београду.
Делегације Копнене војске ВС са генерал-потпуковником Милосавом Симовићем најпре је одала пошту свим погинулим мештанима села Поточић током ратова у 20. веку. Потом су венце на новооткривени споменик у црвеном мрамору који симболизује проливену крв за слободу отаџбине положиле делегације СУБНОР-а Србије, града Прокупља. Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, СУБНОР-а Прокупља, Месне заједнице Поточић, Удружења Гвоздени пук из Игришта, и породице ктитора Ратомира Тимотијевића.
Присутнима се обратио заменик градоначелника Града Прокупља Дејан Тонић:
-Велика је част бити овде, међу житељима села Поточић који чувају славно име и дело својих предака. Овај дан симболизује бескрајно родољубље, храброст и јунаштво, решеност на сопствену жртву зарад слободе домовине и народа. Нама из локалне самоуправе посебно задовољство представља сарадња са вама, који сте покренули иницијативу и вредно радите на унапређењу свог завичаја, али и на чувању сећања на оне, који су животе положили на олтар отаџбине. У славну историју Топлице уписана су имена житеља Поточића, који су се борили за слободу свог потомства и целе Србије од 1912. до последњег рата 1999. године. Ова спомен- чесма настала је као симбол решености потомака славних бораца из Поточића, да сачувају сећање на своје претке. Овде су уписана имена ваших комшија, рођака… Захвалност припада свима вама из Поточића што не заборављате, али посебно издвајамо Ратомира Тимотијевића Тима, који никада не заборавља на своје Топличане и помаже целој Топлици. Још једном му се захваљујемо за донацију коју је дао за изградњу спомен – парка јунацима Гвозденог пука у Прокупљу. Вечна слава јунацима и хвала свима, истакао је Тонић.
Председник СУБНОР-а Србије Видосав Ковачевић је, између осталог, рекао:
-Драги пријатељи, тако желим да вас поздравим, јер се осећам да сам овде међу пријатељима. Желим да вас поздравим у име СУБНОР-а Србије. Дошли смо да се заједно са вама поклонима сенима и делима наших предака, наших бораца који положише своје животе на олтар отаџбине. Велику захвалност дугујемо нашем домаћину Ратомиру Тимотијевићу. Срећа је да имамо оваквих људи у Србији. Хвала њему и његовој породици. Дошао сам овде у крај Југ Богдана и девет Југовића, Косанчић Ивана и Топлице Милана, у крај прослављеног и јединог Гвозденог пука, у крај где су многи борци погинули борећи се против фашизма. У ратовима деведесетих година много је бораца било из овог краја, а нарочито током одбране и отпора агресији НАТО-а.
Пре неколико месеци СУБНОР Србије одржао је седницу изборне Скупштина на којој је промењено име организације у Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије. Имамо три стуба на којима почива организација. Њима су обухваћени ослободилачки ратови с краја 19. и почетка 20 века све до завршетка Првог светског рата, где је наша војска сврстала српски народ у строј победника. Други стуб је партизанска, антифашистичка и народноослободилачка борба, када је наш народ рекао историјско ,,не“ фашизму и нацизму и био у строју победника. Трећи стуб чине борци ратова из деведесетих година и одбране од агресије НАТО-а. Треба да се сложимо и дружимо, да се не делимо. Нека је вечна слава нашим борцима, нагласио је Ковачевић.
Житељи села Поточић су показали својим масовним присуством колико подржавају и поштују Ратомира Тимотијевића, а он је на свечаности рекао:
-На спомен – чесми налази се 119 имена наших јунака који су дали животе за отаџбину или су интернирани. Желео сам да се то овековечи и да се поносе и будућа поколења, када прођу поред овог споменика, да се сете ко су им били преци. Имао сам подршку своје породице, деце и унучића, помоћ претходног градоначелника Александра Симоновића, са којим смо све ово започели, садашњег градоначелника Милана Аранђеловића, већнице за културу Милице Ерић, припадника Војске Србије, генерала Симовића, потпуковника Борка Бућковића, господина Ковачевића, председника СУБНОР-а, господина Марковића из удружења потомака бораца из Првог светског рата, академског вајара Чедомира Ристића, председника месне заједнице Поточић Небојше Михајловића и заменика Андрије Микића, каменоресца Саве и житеља Поточића. На спомен – чесми урезани су стихови, написани за ову прилику, пуковника у пензији Станоја Јовановића (аутора култне песме ,,Волимо те Отаџбино наша“ који гласе:
,,Клањамо се сенима храбрих,
пркосу смрти и тешких рана,
загледаних у Мајку Србију
од Цера до Крфа и Кајмачлана.“
Ратомир Тимотијевић је казао своје стихове посвећене преминулом митрополиту Амфилохију. Затим прочитао свих 119 имена уклесаних на споменику и поименце навео све оне који су дали допринос реализацији ове идеје од настанка до завршних радова.
Заменик председника МЗ Андрија Микић је казао да Поточић није велико село ни по пространству ни по броју људи који живе у њему, али да све то надилази број храбрих, када би се надвила каква опасност, који су бранили отаџбину. Готово да нема фамилије која није изгубила неког свог члана. Многи су смртно страдали, били рањени или интернирани. Напоменуо је да се мештани клањају сенима људи који су то заслужили. Изразио је захвалност Ратомиру Тимотијевићу, који није жалио ни времена, ни труда ни новца да би се достојно и достојанствено одужили јунацима села.
Чедомир Ристић који је на основу скица добијених од Тимотијевића уобличио пројекат рекао је:
– Веома је ретка појава човека са мисаоном идејом да се на достојанствен начин одужимо палима за слободу. Тимотијевић је иницирао да се на постојећу чесму надгради споменик (чесму је 1938. године саградио његов деда по мајци Војислав Милојевић, народни посланик у Скупштини Моравске бановине). Постојећа чесма је у троугластој форми. Зуб времена и људска немарност учинили су да она пресахне. У пројектном задатку је био захтев да се на чесму надогради споменик са иконом Светог Јована и крст. Био је то веома захтеван задатак. Црвене гранитне плоче симболизују проливену крв за слободу отаџбине. На њима изгравиран грб Краљевине Србије, затим звезда Петокрака и биљка Српска рамонда. Плоче имају профил метка, истакао је Ристић.
Програм је надахнуто водио уметник Срђан Живковић, који је казивао стихове песама ,,Плава гробница“ и ,,Крваве бајке“.
