Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Овај дан као државни празник слави се од 2002. године. Борба за слободу српског народа и даље траје, поручено са централне церемоније у Орашцу. Сретењски устав прокламовао темељне вредности нашег народа – слободу, независност и мирољубивост, поручила премијерка Ана Брнабић на Сретењској академији у Крагујевцу.
Положени венци на гроб вожда Карађорђа на Опленцу
Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић предводио је данас Централну државну церемонију поводом Дана државности Републике Србије, код Споменика вожду Карађорђу у Орашцу.
Данашњој свечаности присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, чланови Владе Србије, представници државних институција Републике Србије и Републике Српске, припадници Министарства одбране и Војске Србије, представници дипломатског и војно-дипломатског кора и бројни грађани.
У склопу обележавања Дана државности, помен је служен и на Опленцу, у Цркви Светог Ђорђа, а служио га је епископ шумадијски Јован са свештенством.
Након тога су званичници положили венце на гроб Вожда Карађорђа.
Венце су положили министар одбране Милош Вучевић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Посмртни остаци Ђорђа Петровића Карађорђа пренети су у цркву Светог Ђорђа на Опленцу 1930. године из његове задужбинске цркве у Тополи, а они се налазе наспрам саркофага његовог унука Петра Првог Карађорђевића, који је и ктитор цркве.
Изасланик председника Србије и потпредседник Владе Србије Милош Вучевић рекао је да је једна од основних околности које формирају личност сваког човека, његову садашњост и његову будућност, јесте заправо његова прошлост.
„Прошлост његове породице, прошлост његових предака, његовог народа. Та прошлост представља једно невидљвио, али врло јако утемељење. Оријентир како ћемо напред, путоказ и надахнуће да се сетимо ко смо и шта смо“, рекао је Вучевић.
„Вера у себе и свој род, вера у брата, у мајку, у оца. Вера у бога, у народ. Вера да смо били синови, ћери царски, да је за оним брдима разорен двор и да је мојега цара баш тамо једном био јуначки збор. И вера да ћемо спокој наћи кад Србин више не буде роб. И на овом месту је, драга браћо, био управо један такав збор и ту су се окупили они који нису имали ништа и имали су све“, истакао је Вучевић.
Додао је да нису имали ни слободу, ни право на живот и упитао како да се не дивимо тој народној снази, жртви и вери која је створила Србију из праха и пепела.
„Поносимо се народним бићем и народном душом из које смо потекли. Поносимо се слободом коју смо освојили и стекли. Поносимо се што смо потомци оних који су целом свету да су способни да остваре слободу. И сваки пут када чујемо реч Србија, ми се поносимо. Поносимо се јер знамо и осећамо у венама својим колико је бесмртних предака наших пало за ову реч. И за сан о слободи и равноправности који се Србија зове“, рекао је Вучевић.
„Нека живи дух наших предака, данас кроз нас, а сутра кроз наше потомке и нека нас води у сигурну будућност. нека нам је срећан Дан државности и нека нам је поносна наша једина отаџбина. Живела Србија“, поручио је Вучевић.
Председник Републике Српске Милорад Додик обратио се присутнима у Орашцу уз констатацију да су се наши преци пре 220 година окупили на том месту и кренули ка путу слободе.
Додик је захвалио председнику Александру Вучићу што све важне празнике Србија и Република Српска обележавају заједно.
„Исказујем задовољство што се увек нађемо на важним данима. Људи у Републици Српској овај дан славе и то нико не може да забрани. Срби су својим гласом показали пре 220 година да постоје. Треба да се окупи српски свет и да држимо до свог идентитета и да не дозволимо ником да нам то оспори“, навео је Додик.
Први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић истакао је да су 1804. године највиђенији људи српског народа донелу једну од најважнијих одлука у српској историји и из Орашца кренули у борбу за слободу.
“Решили су да крену у борбу за слободу коју су генерације пре њих сањале вековима. Имали су пред собом најузвишенији циљ – ништа осим слободе и ништа мање од слободе за свој народ. Својом храброшћу и жртвом оставили су нам у наслеђе исту идеју и исту обавезу. Као што видите, та борба и данас траје. И та борба, и све борбе за слободу од тада до данас, су нам дале да имамо овако лепу и слободну државу и то наравно морамо много више да ценимо“, рекао је Дачић.
Епископ шумадијски Јован поручио је да народ који се не сећа својих претходника и прошлог времена није достојан ни садашњости, нити будућности.
„У животу је важно сећање, да се сећамо претходника и покојника, наше дивне прошлости, истина – мукотрпне и дуготрајне, али истрајне историје нашег народа“, рекао је епископ Јован након служења помена.
Како је истакао, наши преци су се окупили на Сретењу како би бранили крст.
„Зато их имајмо на уму не само од године до године када се овде сабирамо, него имајмо на уму све наше претке и наше миле и драге покојнике, да се ми њих сећамо у молитвама, а ако се ми њих сећамо у молитвама, они ће се заиста сећати и нас пред Богом“, нагласио је епископ Јован.
Сретењска академија у Крагујевцу
Беседу на Сретењској академији у Крагујевцу одржала је председница Владе Србије Ана Брнабић.
„Окупили смо се данас на велики празник Сретења Господњег у нашој старој престоници Крагујевцу, на дан када читава Србија са поносом обележава свој национални празник. Налазимо се у историјском простору старе Народне скупштине у којој је на овај дан 1835. године проглашен сретењски устав, први основни и темељни правни акт наше отаџбине, залог наше државности и независности, неразрушиви бедем наше слободе“, рекла је Ана Брнабић.
„Сретењски устав није био искључиво први основни правни акт Србије, већ и један од оновремених најдемократскијих устава у читавој Европи. Територијално мала, али духом, слободарством, непокором и визијом снажна Кнежевина Србија, изнедрила је на овом месту један од најзначајнијих правних споменика Европе целокупног 19. века“, рекла је председница Владе.
Поручила је да је ово дан за понос и за захвалност.
„Са тим мислима у срцу и уму, срдачно вас све поздрављам из нашег старог престоног града Крагујевца, славећи слободу, независност, самосталност и пун суверенитет наше заједничке и једине отаџбине Србије. Честитам свима Дан државности. Живела Србија!“, поручила је Ана Брнабић.
Положен венац на гробу Незнаног јунака
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као изасланик председника Србије, уписао се у Спомен књигу, након полагања венаца код Споменика Незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана државности.
Венац је положио у пратњи начелника Генералштаба генерала Милана Мојсиловића и команданта Гарде бригадног генерала Николе Дејановића.
„Слобода је била и остала и биће идеја водиља и главна вредност за коју су се бориле, боре и за коју ће се борити генерације грађана Србије, напајајући се примером јунаштва српских устаника из 1804. и 1815. и мудрости полтичке и дипломатске вештине уставобранитеља из 1835. године. Српском народу и свим грађанима Србије држава је била и биће гарант слободе, слобода шанса за развој и напредак. Живела Србија!“, записао је Селаковић у спомен књигу.
Код споменика вожду Карађорђу, испред Храма Светог Саве у Београду, полицијски оркестар и бас Михајло Шљивић извели су химну Боже правде.
Уз песму „Ој, Србијо, мила мати“ и сопранистикњу Весну Ђурковић, настављен је музичко-сценски перформанс којим се у Београду обележава Дан државности.
Поводом Дана државности, на Београдској тврђави одржан је плесни перформанс, након којег су са тврђаве пуштени голубови мира.
У Етнографском музеју у Београду Дан државности – Сретење обележен је 2024 отварањем изложбе „Трагови наслеђа“.
Дан државности Србије обележен је и у Подгорици, а новоименовани амбасадор наше земље у Црној Гори Небојша Родић је тим поводом положио венац на споменик Карађорђу и поручио да су односи Србије и Црне Горе братски и да нема те силе која их може раздвојити.
То су односи народа који живи са обе стране границе, а људи су ти који су увек били и биће мостови који спајају, рекао је амбасадор Родић.
Република Србија обележава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два важна историјска датума. Један је дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак против Турака, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа. Други – дан када је у Крагујевцу 1835. године усвојен и заклетвом потврђен први модерни, и за то време, изузетно либерални Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав, састављен по узору на француске уставне повеље, а којим је ограничен апсолутизам и уведена парламентарна монархија, чиме је власт први пут подељена на извршну, законодавну и судску.
